Ova tema – članovi, veoma je specifična za sve koji uče nemački i uopšte germanske jezike, a potiču sa prostora, gde se govori nekim od slovenskih jezika. Smatra se da zajednički, indoevropski jezik, od kog su se razvili i slovenski i germanski jezici (i druge grupe jezika, koje ne razmatramo ovom prilikom), dakle da taj prastari jezik nije imao članove, nego da su se slovenska i germanska grupa razdvojile tokom istorije. Germanska je krenula u pravcu razvitka članova kao i drugih vrsta reči, koje spadaju u zajedničku grupu – Artikelwörter ili da ih nazovemo gramatički članovi.
Da ne bi išli u teoriju, da nabrojimo šta sve spada u tu grupu reči – Artikelwörter

Oblici, koji su navedeni idu sledećim redom – muški rod, ženski, srednji, množina (zajednička za sva 3 roda)

1. – određeni član, bestimmter Artikel

der, die, das, die

2. – neodređeni član, unbestimmter Artikel

ein, eine, ein, – (nema oblik množine)

3. - nulti član Nullartikel

E, sad, umesto da napišem sve same crtice, pošto ova vrsta bukvalno gledano ne postoji, ipak malo da razjasnimo ovu stavku. U nemačkoj gramatici je odrednica Nullartikel strogo definisana i tačno se zna, kada se imenice upotrebljavaju sa tz. nultim članom. Sa našeg aspekta, to je gnjavaža, ali ako se postavite drugačije i shvatite da su imenice u nemačkom maltene “invalidi” bez upotrebe nekog člana ispred njih, onda ćete prihvatiti tu definiciju postojanja nultog člana.

4. – negativni član, Negativartikel

kein, keine, kein, keine

5.- pokazni član, Demonstrativartikel
Ovde ćemo se malo bolje snaći ako dovedemo u vezu ovu stavku sa našim pokaznim zamenicama.

dieser, dieses, diese, diese (ovaj, ova, ovo)
jener, jenes, jene, jene (onaj, ona, ono)
derjenige, diejenige, dasjenige; diejenigen (pojačava značenje određenog člana, najbliže našem taj, ta, to)
derselbe, dieselbe, dasselbe; dieselben (isti, ista, isto)

6.- posesivni ili prisvojni član, Possessivartikel
Ova oderdnica je bliska našim prisvojnim pridevima

mein, meine, mein, meine, moj
i ostale se isto menjaju po rodovima, sem nekih izuzetaka, o tome kada ta tema dođe na red

dein (tvoj), sein( njegov), ihr(njen), sein (njegovo), unser (naš), eurer (vaš), Ihr (Vaš, persiranje), ihr (njihov)

7. – upitni članovi, Interrogativartikel
U ovoj odrednici, kao i prethodnoj, oblici mogu da se poklope sa drugim vrstama reči, npr sa upitnim rečima.
welcher, welche, welches; welche

In welchem Buch hast du das gelesen? U kojoj knjizi si ti to pročitao?

8. – opšti, nedefinisani član, Indefinitartikel

jeder, jedes, jede; jede, svaki
einiger, einiges, einige; einige, neki
irgendein, irgendein, irgendeine, ma koji,
irgendwelcher, irgendwelches, irgendwelche; irgendwelche, poneki

Eto, to bi bila neka opšta podela i pregled a detalji slede

Sve ostalo, o članovima, pogledajte na adresi nemački.amarilisonline

Pošto smo lepo savladali odrednicu Neodređeni član u nemačkom jeziku, idemo dalje. Izbor sledeće teme je, naravno:

- Određeni član u nemačkom jeziku, der bestimmte Artikel - Upotreba

Osnovna funkcija određenog člana u nemačkom jeziku je da nam signalizira da smo nešto označili kao poznato, identifikovali smo osobu, predmet ili pojam, koji ta imenica predstavlja. Samu identifikaciju, kao pojam ćemo shvatiti prilično široko, ako je osoba npr, prepoznajemo je na neki način, kao ličnost, predstavnika, neke grupe, profesiju ili sl.

Da bi to bilo jasnije, da vidimo primere upotrebe određenog člana na osnovu ovog objašnjenja:

– Određeni član predstavlja identifikaciju ili jedinstvenost objekta ili pojmova iz realnosti. Pri tome potrebno je da imamo u vidu da takvi objekti, (ovu definiciju – objekti, posmatrajte veoma otvoreno), u realnosti postoje kao jedinstveni ili uvek imaju iste, jedinstvene karakteristike.
Da ne bi ova definicija zvučala rogobatno, odmah idemo na primere.

1. – Određeni član ispred geografskih pojmova

Sada je malo jasnije, šta znači jedinstvenost iz prethodne definicije, zar ne?

- Određeni član stoji ispred naziva palanina, brda, mora, jezera, reka i nebeskih tela i ponekih naziva država, ulica, institucija, novina.

das Mittelmeeer, Sredozemno more, die Venus, die Alpen, die Schwiez, das Balkan, die Donau
Die Augsburger “Allgemeine Zeitung” 1798–1866

2.- Prepoznavanje, identifikacija je najčešća upotreba određenog člana, u našam jeziku najpribližnije upotrebi taj, ovaj, onaj.
Ako zamislimo sledeću situaciju; gledamo šta ima na TV programu večeras i pričamo o nekom filmu. I onda se neko doseti i kaže

Den Film haben wir schon gesehen. Taj film smo već gledali.

3.- Superaltiv
Kada je nešto u superlativu, onda je to jedno, jedinstveno i evo nama sledeće upotrebe određenog člana.

die schönste Frau
der teuerste Wagen
ili, prepoznajte li ovu rečenicu:

Spieglein, Spieglein an der Wand, wer ist die Schönste im ganzen Land? Ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na svetu?

4.- Zanimanja ili profesije i ispred zvanja, titule

der amerikanische Präsident B. Obama

4. – Kod pisanja datuma i rednih brojeva, logično je objašnjenje, jedinstvenost – datum je jedinstven, ne ponavlja se. Isto tako na petom mestu, npr. nalazi se samo jedna osoba ili stavka i to joj daje jedistvenost.

der zehnte Januar
die Erste Bank

Deklinacija, promena po padežima određenog člana

Jednina

Nominativ der Mann die Frau das Kind
Genitiv des Mannes der Frau des Kindes
Dativ dem Mann(e) der Frau dem Kind(e)
Akkusativ den Mann die Frau das Kind

Množina
- obrati pažnju, u množini sva tri roda imaju iste oblike

Nominativ die Männer die Frauen die Kinder
Genitiv der Männer der Frauen der Kinder
Dativ den Männern den Frauen den Kindern
Akkusativ die Männer die Frauen die Kinder

Lepšu tabelu možete videti ovde ili u pdf formatu ovde.

Do sada smo već naučili da svaku reč moramo da znamo ne samo značenje, nego i kog je roda, pa je učimo zajedno sa određenim članom.

A šta smo naučili evo slatog testa, igrice – der, die, das ili
vežba br.2
vežba br.3
A sve ostalo, što vas zanima u vezi sa nemačkim jezikom potražite na nemacki.amarilisonline.com

Imati bube u glavi je veoma star izraz. Osnovno značenje bi bilo, kada kažemo za nekoga da ima bube u glave je da ne razmišlja razumno, objektivno, već da se zanosi nekim ludim, neobičnim mislima.
Uopšte buba – buva, je u našem jeziku zastupljena u dosta izraza, kao pustiti buvu, miran kao bubica, staviti nekome bubu u uvo, itd.

Izraz postoji i u drugim jezicima. Npr. u nemačkom se kaže: Raupen im Kopf haben
Die Raupe – gusenica
Na prvi pogled to je još čudniji izbor za posetioce nečije glave, bube su ipak sitnije od gusenica.
Izraz postoji u drugim evropskim jezicima i ima zajedničko poreklo, koje je zameteno u davnim vremenima. Da pokušamo da ga odgonetnemo. Trag, koji ćemo mi slediti vodi nas u staru Grčku.

Prometej i Atina
Najpre da se podsetimo priče o Prometeju, koji je napravio čoveka od blata. To je ipak bila samo figurina, dok se nije umešala boginja Atina i čoveku podarila dušu.

Boginja Atina daruje dušu Prometejevom čoveku od gline, Griepenkerl

Kao što se vidi na slici, koju je naslikao Kristijan Gripenkerl, to je izgledalo baš tako, duša, kao nosilac života je ubačena u glavu čoveka.
Duša je veoma dragocena i antički čovek je bio svestan da je ona suština i nosilac života, pa se pažljivo odnosio prema njoj. Pošto je obitavala u glavi, za života čoveka, postojala su neka „slaba“ mesta, odakle je duša mogla da „izađe, napusti“ svoje boravište, tj. glavu. To je pre svega bio nos i to je posebna priča – Zašto se kaže nazdravlje kada kijamo.

Da se vratimo na polazno mesto – glavu, ostaju nam još usta kao nezaštićeno mesto, odakle bi duša mogla da, daleko bilo, pobegne.
Pre nego što obradimo tu tematiku, da vidimo da li je ta duša imala neki fizički oblik oblik, kako je izgledala.

Priča o Psihi

Psiha je grčka reč u značenju duša, duh. Ali Psiha je i starogrčka heroina,devojka nesvakidašnje lepote, poznata po svojoj uzbudljivoj ljubavi sa božanstvom Erosom/Amorom, Venerinim sinom. Priča je prelepa, uzbudljiva ali i prilično duga, pa će biti ispričana na nekom drugom mestu. Ono što je važno je to da je Psiha imala leptirova krila.

foto

Dakle duša dobija u staroj Grčkoj oblik i formu leptira.
Nakon stare Grčke idemo u vreme proroka Jezekilja. Na sledećoj fresci je prorok, koji priča o svojoj viziji vaskrsenju mrtvih. Proces oživljavanja se vrši tako što u telo ulaze stvorenja ženskog pola sa krilima leptira.

Prirodan faza razvoja leptira je gusenica pa je sasvim logično objašnjenje odkud gusenice u glavi u nemačkom jeziku.

Bube u glavi – slovenska mitologija

Da se vratimo mi našim bubama, izrazu u našem jeziku – imati bube u glavi.
U slovenskoj mitologiji i folkloristici leptir nije baš dobro prošao. Doduše leptir, pre svega noćni, predstavlja ljudske duše ali duše pokojnika kao takav nije baš omiljen. Često predskazuje skorašnju smrt, ako sleti nekome na neki deo tela, bar tako narod kaže. Osim toga, leptirice su često izjednačene sa vešticama. I vile imaju krila, često leptira ali sa njima ni narodni pripovedač nije uvek načisto, koje su od njih dobre a koje ne.

Marko Kraljević, Miloš Obilić i Vila Raviojla, Paja Jovanović

S druge strane, muve i bube uopšte, češće se pojavljuju u pričama i verovanjima kao nosioci duša.
U mnogim pričama, čovek kada zaspi, izleti mu muva iz usta i krene u avanturu. Kada se opet kroz usta vrati u čovekovu glavu, on se budi i misli da je to što je buba videla bio samo san.
Dakle usta su kritična i kroz njih može da izlazi i ulazi muva ili neka druga buba, odnosno duša. Ali ponekad, ako neko drži usta otvorena, može mu uletiti neki insekt. Poznato je da se deci često kaže – zatvori usta da ti ne uleti neka buba. E pa te bube, koje mogu da ulete u nečija usta, mogu da budu i tuđe duše. Kada se nađu u tuđoj glavi, naravno da im je neobično. Neobično je i stanodavcu, tj, osobi, kojoj je uletela buba kroz usta, neka tuđa duša sada se tu umešala, svađa sa se dušom domaćinom, uopšte, ponašanje se menja i kako ta osoba drugima izgleda? Čudno, neuobičajeno, jednostavno – ima bube u glavi.

Postoje određeni glasovi u nemačkom jeziku, koji nemaju svoje slovo, to već znamo. Na sreću nema ih puno. Jedan od tih glasova je glas š.

Glas š nalazimo u nekoliko kombinacija slova:

Sch – š

Osnovna kombinacija slova, koja nas vodi do glasa š je kombinacija 3 slova – sch.
Ovo je prilično česta kombinacija. Mnoge reči počinju sa ovom kombinacijom slova, dakle sa glasom š. Ali, pošto ne postoji zasebno slovo, tražimo ih u rečniku pod slovom s.

Ovo je jedan od razloga što je deo sa slovom s u nemačkim rečnicima, po broju reči najveći.

1. – sch na početku reči:

schön, schlafen, Schrank, schreiben, Schuh, Schwan, Schublade, Schneemann, Schecke, Schmetterling, Schnalle

2.- sch na kraju reči

Tisch, Fisch, komisch

Druga kombinacija slova u kojoj se javlja glas š je dvojaka:

1. – s ispred p -sp se čita kao šp

sp – šp

spät, Spiegel, spielen, Spinne, springen, sprechen, Speise

2. s ispred t – st se čita št

Sterne, Steckdose, Stein, steigen, stellen, Stiefel, Stieglitz, Stirn, Stock, Stroch, Strumpf

Sada je potrebno malo pažnje i opreznosti.
1. – Ova kombinacija sp = šp i st = št važi samo kada se nalazi na početku reči.

Unutar reči čita se kako piše: sp = sp i st = st

Donnerstag ili Gast ćemo pročitati st – donerstag i gast.

2.- Obratiti pažnju na složene reči, koje, kako dobro znamo Nemci obožavaju.

U reči Hauptstraße imamo reč naustalu od prideva haupt, glavni i imenice Straße, ulice. Pošto je u pitanju složena reč, st ćemo čitati kao št.

Da to pokažemo na delu, kako se kombinuje pisanje i čitanje glasa š, poslužiće nam čuveni fudbaler Švajnštajger.
Imamo dva š u njegovom prezimenu.

Prvo š pišemo sch a drugo pošto je tu u kombinaciji sa t pišemo sa st. Iako je st u sredini reči ovo prezime je složena reč i zato ostaje slovo š.

Dakle pišemo:

Schweinsteiger

Pročitajte i ostale teme iz oblasti Pravopis i izgovor nemačkog jezika

Die Partikeln su u nemačkom jeziku ono što su kod nas rečce. Da se podsetimo o čemu se tu radi, nije loše da bacimo pogled, kakva je situacija u našem jeziku. Bez panike, sve sam nacrtala i obojila samo klik na Nepromenljive reči u srpskom jeziku.
Dakle aber, u značenju ali, većina gramitaka ubrajaju u rečce, ponegde ćete je naći u odrednici veznici, die Konjuktionen, zavisi kako je upotrebljeno u rečenici.

Pazi sad – nemačku reč aber, najčešće prevodimo sa ali i ta je reč je onda upotrebljena kao veznik. Međutim ne uvek, ima i drugih upotreba i značenja ove reči u nemačkom jeziku.
Dobro, do sad smo naučili da ne možemo uvek staviti znak jednakosti kod značenja reči u dva različita jezika ili kod gramatičkih odrednica.
Sve zavisi od uptorebe u rečenici. Ali, dosta je bilo teorije, idemo malo na primere.
Nas zanima značenje i upotreba reči aber u nemačkom jeziku.

Aber – Konjuktion, veznik

1. dagegen, doch, jedoch – suprotnost
Inge ist schlank aber ihre Schwester ist dick. Inge je vitka a(ali) njena sestra je punačka.

2. jedoch, ipak, neka vrsta ograničavanja
Er ist talentiert, aber faul. On je talentovan ali lenj.

Aber – Partikel, rečca

Jetzt sei aber endlich stil! Ali(hajde), smiri se konačno, budi miran!

Kada želimo da naglasimo nešto, da istaknemo.

Kommst du mit?“ – „Aber ja/Aber gern/Aber sicher/Aber natürlich!“
Idiše li? Ali(ma), naravno!

A evo i nekih izraza:

Es ist ein Aber dabei!

Počećemo od ovog primera, lepa nemačka izreka. Može da se prevede kao u naslovu ovog posta, ono ali što sreću kvari ili jednostavno i životno – uvek ima neko ali!

Kein Aber!

U ovom primeru Aber, das je imenica u značenju problem, oklevanje, premišljanje, poteškoća.
Kein Aber! Nema nikakvog ali, ni reči (proitivljenja) više! Koristimo kad želimo da prekinemo neku diskusiju.

Still mit dem Aber! Potpuno isto značenje i upotreba.

Kein Mensch ist ohne Aber!, svi smo od krvi i mesa, znači nismo savršeni ili jednostavno – nema čoveka bez nedostatka.

Aber bitte mit Sahne! Ali, molim sa šlagom je čuvena nemačka pesma. Udo Jürgens, to ime vam verovatno ništa ne znači. Ipak, on je bio čuveni nemački pevač u celoj Evropi, pobedio je i na Evroviziji.

Stihovi idu ovako (nisu teški, razumećete)

Sie treffen sich täglich um viertel nach drei, aaahh ooojehh
am Stammtisch im Eck in der Konditorei, aaahh ooojehh
und blasen zum Sturm auf das Kuchenbuffett
auf Schwarzwälder Kirsch und auf Sahnebaiser,
auf Früchteeis, Ananas, Kirsch und Banane
aber bitte mit Sahne, aber bitte mit Sahne.

A to zvuči ovako:

Ceo tekst ćete naći ovde.
Zašto da ne postavite ovu melodiju u telefon, usput malo slušate i učite.
Ako baš vam ne odgovara ova romantična verzija, možda ste više u metal fazonu, može!
Ista pesma grupa Sodom, pa izvolite:

Moja preporuka je da se držite prve verzije, lepo se prati tekst.

Opet čujem primedbe, kako je nemačka gramatika teška! Slažem se, jeste teška. S druge strane posmatrano, teška je u poređenju sa engleskom ali pitanje je da li je teška u poređenju sa našom gramatikom?

Pošto o našoj gramatici baš i ne razmišljamo mnogo, sem u školi, mogli bi da priznamo da nismo baš realni u prosuđivanju.
Opet moram, po ne znam koji put da ponovim istu stvar – gramatika je važna i mora se naučiti ali ono što je presudno je govorni jezik. Dakle što više priče, čitanja a što manje učenja pravila.

Ne treba smetnuti sa uma stihove našeg Bore Čorbe:

Pravila, pravila da bi me udavila
ili kičmu savila i skroz ošašavila

Smisao ovog uvoda je da postoji postovi, koje smatram da je potrebno da vam napišem, ali da vi, s druge strane, pročitate te postove i da se informišete. To je to za sada. Idemo na temu posta:



Prefiksi i prefiksacija

Prefiksi, još lepša reč je prefiksacija , su veoma zastupljeni u našem jeziku.

Uvodni post možete pročitati ovde.

Počečemo od primera iz našeg jezika.

Glagol stati mi je prvi pao na pamet.

prestati
nastati
ustati
zastati
ostati
nestati

Iz ovih par primera se vidi, koliko je taj proces prefiksacije važan za bogatstvo jezika i koliko se često koristi u građenju reči.

Isti je slučaj i u nemačkom jeziku.

Ableitungen mit Präfixen – nove reči stvorene dodavanjem prefiksa

Präfixe, reč latinskog porekla – Vorsilben,
nemačka reč istog značenja, vor – ispred, pred, die Silbe, -, en – slog

Ableitung mit Präfix se naziva uzvođenje reči dodavanjem prefiksa.

To je proces posle koga dobijamo novu reč.
Ta reč može imati:

1. – novo značenje

stehen – stajati
auf einem Bein stehen, stajati na jednoj nozi

be+stehen = bestehen

Die Wohnung besteht aus fünf Zimmern. Stan se sastoji(u njemu ima) 5 soba.
ili
Er hat das Examen bestanden. Položio je ispit.

2. – imati isto ili slično značenje ali promenjene semantičke kategorije, npr, traži različit padež, predlog ili ne traži više predlog i sl.

antworten auf etwas
Er antwortete auf meine Frage

etwas beantworten = auf eine Frage antworten

Ako dodamo prefiks be na glagol antworten, novi glagol beantworten ima isto značenje odgovoriti ali iza njega ne ide predlog auf.

eine Frage richtig beantworten - tačno odgovoriti na pitanje.

3. – može postati druga vrsta reči

der Freund, prijatelj

be+ freund+ en = befreunden, mit jemandem Freundschaft schließen, sprijateljiti se sa nekim.

Obratiti pažnju na jednu veoma važnu stvar:
- Ovde govorimo o dodavanju prefiksa na sve vrste reči. Naglašavam, zato se često ova tema svodi uglavnom na nemačke glagole, koji su poznati po tome što se dele na one sa razdvojivim i nerazdvojivim prefiksima. To je ipak potpuno nova tema, pošto kod glagola iz te grupe imamo i slučajeve kada predlozi – auf, a, um,.. dobijaju funkciju prefiksa.

Glas č u nemačkom jeziku je važan, ali ne i preterano čest. Ne možemo ni da počnemo sa učenjem jezika koji se zove – Deutsch, ako ne zapamatimo osnovne stvari u vezi sa ovim suglasnikom.

Dakle č u nemačkom jeziku postoji za razliku od našeg glasa ć, koga nema.

Glas – da, slovo – ne

Č je glas, međutim u nemačkom ne postoji jedno slovo, koje će reprezentovati taj glas u pisanom obliku.
Potrebna su nam 4 slova – tsch.

Razlog i objašnjenje se nalazi u istoriji nemačkog jezika, koja ima svoje zakonitosti u glasovnim promenama, koje su se desile tokom istorije. Nećemo se baviti time.

Jedno malo, malecko objašnjenje ipak sledi.
Uporedite naše reči:

Čaša
Čovek
Čuti

i nemačke:
* Napomena, većina reči je linkovana, upućuje vas na Duden, pa pogledajte link, pronađite Aussprache i kliknite na ikonicu sa zvučnikom da čujete pravilan izgovor

Deutsch
Tschüs ili Tschüss
klatschen, pljeskati, aplaudirati, (glasno) tapšati
na isti način ćemo izgovarati i sledeće reči:

Tscheche – Čeh
Tschai­kow­s­ki – Čakkovski
Tschad – Staat in Zentralafrika, država Čad

Primetićete, da bez obzira što je naše č zvučno, nemačko je ipak razlivenije, kao da se sastoji od 2 glasa. Objašnjenje za ovaj glas u nemačkom jeziku i za to što su nam potreba 4 slova da bi napisali jedan glas je:
Glas t i glas š (sch) se slivaju u jedan suglasnički diftong, kombinaciju 2 slova.
Znači pokušajte da izgovorite brzo i snažno t+š i to bi trebalo da bude to nemačko š.

Druge teme iz ove oblasti čitajte u delu pravopis i izgovor nemačkog jezika

Šta je FAQ

FAQ je veoma poznata skraćenica, svima koji su na netu. Frequently Asked Questions je obavezna strana na mnogim sajtovima i ponekim blogovima. Predstavlja spisak najčešće postavljenih pitanja i odgovor(uglavnom sažet) na njih.

Najčešće se navodi NASA kao tvorac ove skraćenice. Naime, osamdesetih godina postojali su ogromni limiti prilikom slanja mejlova pa je bilo praktično davati odgovore samo na najčešće postavljena pitanja.

Kod nas je prilično zastupljena ova skraćenica, navodi se u originalu. A u nemačkom jeziku?
Nemci vole da prevode i da se bore za svoj jezik, za razliku od nekih drugih naroda, neću navesti primer.

Iako možete naići i na skraćenicu FAQ ipak je češće u upotrebi – Häufig gestellte Fragen

Evo kako to izgleda na zvaničnom sajtu Bundestaga.

Međutim u upotrebi su i neke gruge kombinacije:
Fragen, Antworten, Quintessenzen (kvintisenca u značenju etar, 5 element – Aristotel)
ili češća kombinacija
Fragen-Antworten-Quellen

Da li je vreme i da postavim tu rubriku? Šta mislite?

Druge skraćenice pogledajte na nemacki.amarilisonline.com

Piši kao što govoriš i čitaj kako je napisano!

Čuvene reči i još poznatije geslo Vuka Karadžića. Na tom principu je i koncipairan naš pravopis, naša azbuka.

Ali, uvek ima ali! Vuk je bio nemački đak. To geslo nije sam smislio već ga je preuzeo iz nemačkog jezika, konkretno od čuvenog nemačkog filologa Johana Kristofa Adelunga (1732-1806)

Adelung je bio iste bitke kao i naš Vuk ali nije bio baš toliko uspešan. Generalno gledano, nemačka ortografija, pravopis i transkripcija su prilično laki za učenje, postoji ograničen broj pravila, koja se dosta lako savladaju.

Specifični nemački glasovi i slova, kao i druga pravila su obrađena u delu pravopis i izgovor nemačkog jezika.
Sada ćemo obratiti pažnju na par slova, u pitanju su uglavnom suglasnici,koja se u različitim slučajevima drugačije čitaju.

Mi bi, na osnovu naše gramatike, to mogli da podvedemo pod neke glasovne promene, kao npr. jednačenje suglasnika po zvučnosti i slično. Često su pitanju i strane reči, sa originalnom transkripcijom i pravilima čitanja, koji važe u jezicima iz kojih su te reči preuzete.Ipak, kao takve, i one su ušle u vokabular nemačkog jezika, daju nove ortgrafske mogućnosti i obuhvaćene su pravilima. Za sada samo informativno obratiti pažnju na date primere, koji pokazuju kako sve može da se pročita neko slovo u nemačkom jeziku:

B,b

B se čita kao p Absicht, apziht

B se čita kao b Bild, bild

C,c

C - k Café, Kafe
C - c Celsius, celzius
c - č Cello, čelo

d – t blind, blint
d - d Durst, durst

E,e

E – e Esel, ezel
E – 0, gotovo da nema ništa, poluglas, proguta se suchen, zuhn, Leben, lebn

G, g

g - g geben
g - k Tag u stvari, grleno g na pola puta ka k, tak
es regnet, reknet
g- h ledig, ledih, grleno h

R,r

r – r Rat, rat
r – poluglas Pferd, pfe(r)d ovo r se skoro proguta, kao kratko, muklo a,
slično je i kod Bier, Uhr, Ohr, Bauer, wir, ihr

S,s

s – z sieben, ziben
s - s Haus, haus

V.v

v - f Vogel, fogel
v – v Vase, vaze

Y,y

y -j Yoga, joga
y- ü(i) System, sistem

Još jednom napominjem, ovo je smao kratki pregled. Detaljnije opise ćete pronaći u odeljku Pravopis i izgovor nemačkog jezika

Ovo je priča, ne o kiču kao o pojmu, nego o samoj reči kič, o tome kako je nastala a ime veze sa balkanskim prostorom i sa prezimenima na -ić.

Pre toga, ko nije do sada pročitao post o glasu č u nemačkom jeziku, link je tu, sad je pravo vremo da to uradi.

Kič – Kitsch

Kitsch, der je nemačka reč u značenju:

geschmacklos empfundenes Produkt der darstellenden Kunst, der Musik oder Literatur

delo iz oblasti likovne umetnosti, muzike ili književnosti “bez osećaja ukusa” i mere, da dodamo.
Postoji i druga nemačka reč, sličnog značenja, takođe preuzeta i veoma upotrebljiva, u svakom pogledu, u našem jeziku a to je – Schund, der ili šund.

Kada želimo da saznamo ili da proučimo kako je nastala neka reč, jer dešava se, reč postoji u jeziku a odakle je došla i kako je nastala, zaboravi se, dakle ako krenemo u istraživanje, idemo unazad, do najstarijih tekstova u kojima se ta reč javlja. Ponekad se put račva, dobijemo sasvim različite rezultate i odgovore. I ova reč otvara, kič, u samom nemačkom jeziku više mogućnosti.

Slikarski atelje porodice Adam, Beč

Kako je nastala reč kič

Vreme je da postavimo scenu u odgovarajuće istorijske okvire. Idemo u Austrougarsku monarhiju, druga polovina XIX veka, Beč.
Tada se u višim slojevima živelo veoma otmeno, lepo se jelo, vodilo računa o modi, slušali su se valceri i cenilo slikarstvo. U to i takvo vreme cvetali su slikarski atelji, umetnost se prenosila sa oca na sina.

Franc Adam je bio takav slikar, imao je atelje, koji je nasledio od oca, takođe slikara. Poznat i priznat od visokog plemstva, pa čak i od samog veličanstva,Franca Jozefa I, postao je neka vrsta dvorskog slikara. Dosta je putovao i najviše je slikao bitke i konje.

Ostavićemo malo Franca i otići u Bosnu iz tog perioda. U to vreme, Bosna je već bila interesna zona Austrougarske monarhije da bi konačno bila anektirana 1878 godine. Ali, mišljenja i stavovi na bečkom dvoru, u krugovima političara pa i među narodom, o Bosni pa i celom Balkanu, nisu bila baš sjajna.

Ovde ću ipak napomenuti da isključujem svaku mogućnost preslikavanja opisa i priče iz ovog posta na savremenu političku situaciju i davanje bilo kakve negativne konotacije pojmu Bosna i svima koji tamo žive. Ovo je čisto etimološko tumačenje nastanka jedne reči.

Elem, kao što u današnje vreme, poneko odluči da iz poslovnih, avanturističkih ili nekih drugih razloga poseti neku egzotičnu, daleku i neistraženu destinaciju, tako je u to vreme tretriana Bosna pa i ceo Balkan.
Nije se smatralo da je to baš privlačna destinacija.

foto

Recimo, ako razmatramo austrougarski stav prema muzici sa tih prostora, V. Dvorniković navodi:
… „ Tu kugu treba iskoreniti! (Diese Pest muss man ausrollen!) ljutnuo se jednom energično neki viši „hofrat“ u Sarajevu…. Bilo je čak zabranjenih ne pesama nego melodija…“
Pa tako redom.
Da se vratimo na temu.

Glas č u nemačkom jeziku i pesmica

Prilikom neke izložbe slika, već pomenutog Franza Adama u Beču, gde je bila i postavljena slika sa nekom scena iz Bosne, „znameniti“ kritičar iz tog doba Bernštajn je sastavio prilično zlonameran, u ono vreme nazvan satiričan, epigram u vezi sa Adamovom slikom - Bosnische berittene Insurgenten, bosanski hajduci na konjima, koji glasi ovako:

„Bosnisch Getümmel! Bosnische Schimmel!
Bosnische Männer auf ‚itsch‘ und ‚ritsch‘!
Bosnische Berge! Bosnischer Himmel!
alles echt bosnischer ‚Kitsch‘!“

Eto opisane asocijacije, ti hajduci, galamdžije na svojim konjima, sa prezimenima na ič i rič, sve planine i nebo nad njima, to je pravi bosanski kič.

Tu smo dakle, svi mi, koji se prezivamo na ić. Ć ne postoji u nemačkom jeziku, to znamo, postoji glas č za čije pisanje su potrebna 4 slova – tsch.

A sa – ič se rimuje nova reč kič.

Da li je reč kič stvarno prvi put upotrebljena u ovom epigramu ostaje nerasvetljeno. Pouzdani etimološki rečnici i tumači (Duden Brockhaus) nisu prihvatili ovo tumačenje. Poneko ga i pomene kao jednu od najranijih upotreba ove reči, ali se uglavnom priklone drugim etimološkim rešenjima.

Engleska reč sketch se uzima za osnovu a objašnjenje je da su slikari u to vreme prodavali bezvredne skice i nacrte da bi zaradili novac.
Primer, koji smo naveli, ipak niko ne spori kao jedan od najstarijih u kome je upotrebljena ova nemačka reč.
A objašnjenja ima i drugih , ko je zainteresovan neka prati linkove.
- link br. 1
- link br. 2

Sve u svemu, vremena su se promenila, Ali kič, iako nemačka reč nekako se baš primio na ovim našim prostorima – ili mislite da nije tako

Nastavljamo sa učenjem nemačkog jezika na sledećem nivou učenja. I dalje ćemo koristiti kao osnovu udžbenik Schritte izdavača Hueber. Možete pročitati ili se podsetiti ovde.

Da se podsetimo:
nivo A1 je podeljen na dva udžbenika – kursa. Nivo A1/1, je oblast, koju smo već naučili, pa možete da se podsetite.

Što se tiče nivoa A1/2, koji sledi, sistem je isti, one oblasti, o kijma sam već pisala, će takođe biti linkovane, a nadam se, vremenom da će i sve ostale biti pokrivene i linkovane.

Nivo A1/2 obuhvata sledeće gramatičke oblasti:

1. Građenje imenica ženskog roda
2. Preterit glagola haben i sein
3. Predlozi za vremenske odrednice – temporale Präpositionen
- vor, seit, für, bis, ab
4. Modale Präpositionen – als
als + Nominativ
Ich arbeite als Lehrerin.
5. Modalni glagoli
- müssen
- dürfen
- sollen
6. Zamenica man
7. Imperativ
8. Posesivni član – Possesivartikel
dein, sein, ihr,…

9. Predlozi za mesto – Lokale Präpositionen
- an, auf, bei, hinter, in, neben, ….
10. Predlozi za pravac – wohin?
- zu, nach, in
11. Konjuktiv II – würde, könnte
12. Pokazne zamenice – Demonstrativpronomen
- der, die ,das; dies-
13. Upitni član – Frageartikel welch-
14. Komparacija prideva, nepravilna – Komparation
- gut, gern, viel
15. Glagol mögen
16. Glagoli koji idu sa dativom
- gefallen, passen, stehen
17. Redni brojevi – Ordinalzahlen
- Der erste, ….
18. Lične zamenice u dativu i akuzativu, upotreba
19. Veznik denn

Ne zaboravite da proverite i druge teme, koje vas interesuju na adresi nemacki.amarilisonline.com ili vam više odgovara da se drižimo na Facebook stranici Nemački nije bauk .

Ovo je pitanje koje mi stalno stiže u inbox. Nisam do sada pisala o toj temi sem što sam dala neke preporuke za određene udžbenike, metode:
- Schritte, kada je nemački jezik u pitanj
- Headway za engleski.

I to je bilo baš to, moje lično iskustvo i moja lična preporuka.

Međutim posle ovog komentara rešila sam da se malo pozabavim ovom temom.
Komentar glasi:

U školi u kojoj sam do skoro bio za nivoe A1-B1 koristili su Delfin a za nivo B2 koristili su udžbenike Ziel. Koliko su dobri ovi udžbenici? Koliko vidim, u pitanju je isti izdavač – Hueber.

Završio sam nivo B2 ali, iskren da budem, uopšte nisam zadovoljan ni školom, ni predavačem niti znanjem koje sam tamo stekao.

Očigledno je iz ovog a i mnogih drugih komentara, koje sam dobijala, da postoji neko nezadovoljstvo pruženom uslugom. Da se naoružamo strpljenjem i krenemo redom.

Izbor odgovarajuće škole za učenje stranih jezika

U razmatranju ove teme, ograničiću se na Beograd iz objektivnih razloga.

Za sada iskustva govore sledeće:
Većina polaznika prilikom izbora škole, kao odlućujući faktor uzima lokaciju.
Svi korisnici beogradskog gradskog prevoza će ovaj argument u potpunosti pozdraviti kao najlogičniji a i ja ga sasvim podržavam.
Ipak u svakom beogradskom kraju postoji po nekoliko škola, znači izbor se može napraviti.

Tu nastupa prva dilema, kako odabrati pravu školu?

Moram da vam kažem sledeće: do sada zaista nisam čula za slučaj da je školu stranih jezika otvorio neko, ko nije po profesiji profesor i nema iskustva u ovom poslu. Dakle u takvom tipu škola rade isključivo profesionalci, profesori za završenim Filološkim fakultetom, koji su prošli i razne vrste dodatnih obuka za posao koji rade.

Dakle, da ne kažem u 100% ali u 99% slučajeva, ne bi smelo da dođe do greške prilikom izbora škole.

Ali, što kaže ona naša stara izreka: neko voli popa, neko popadiju a neko popovu ćerku, i kod učenja stranih jezika veži ista dilema – nismo svi isti, ni profesori – ni studenti.

Najbolji metod za učenje stranih jezika

Kratko i jasno – ne postoji najbolji metod, baš iz gore navedenog razloga.
Metodika, kao nauka pokušava da odgovor na to pitanje ali konačnog odgovora nema.

Na primer, 80-ih godina prošlog veka, kao jedini pravi metod je priznavan tzv. drill sistem kombinovan sa direct method. Šta to znači – od trenutka kada uđete u učionicu, zabranjeno je – bez obzira na nivo učenja i znanja, korišćenje maternjeg jezika, koristio se samo strani jezik, koji se uči. Išlo se dotle da je svaki polaznik dobijao i odgovarajuće ime(koliko je to bilo moguće) na stranom jeziku. Gramatika se gotovo uopšte nije obrađivala, samo konverzacija.

Vreme je pokazalo da to ipak nije ni pravi put ni pravi metod.

U današnje vreme koristimo neke standarde, koji su prihvaćeni širom sveta pa samim tim i one metode i udžbenike, koji su se pokazali najefikasnijim i dali najbolje rezultate.

Kako da odredimo, koji je to metod i kurs najbolji, o tome u sledećem postu.

Ovom prilikom samo da dam sledeći savet: obiđete škole u vašem kraju, porazgovarajte, zamolite da prisustvujete času u nekoj grupi, koja je u toku. Ne vidim razloga da vam ne izađu u susret. Raspitajte se, kod kog profesora ste u grupi, pa sa njim ili njom obavite kratak razgovor. Pitajte šta možete da očekujete od određenog kursa ili nivoa znanja. Ili ako ste nezadovoljni, recite to profesoru, pokušajte zajedno da videte u čemu je problem.

Škole stranih jezika posluju od zarade, koje ostvaruju od zadovoljnih polaznika, međusobna komunikacija je nešto bez čega se ne može.

O konkretnim razlikama između pojedinih udžbenika i metoda za učenja nemačkog jezika, razlikama u pristupu deci, omladini i odraslima – više u sledećem postu.

Ostale preporuke u vezi učenja nemačkog jezika nalaze se ovde a za engleski jezik ovde.

An je predlog, koji u nemačkom jeziku ide i sa dativom i sa akuzativom. Na prvi pogled, glava da zaboli, ali nije tako .

Sve ćemo lepo da objasnimo, nacrtala sam, pa šta bi vi još?

Idemo redom:

An možemo da prevedemo na više načina ili preciznije uz ovaj nemački predlog idu naši predlozi - na, za, u, kod.

Znači moramo da zapamtimo upotrebu u određenom kontekstu.

1. Lokal

1.1. Gde se nešto nalazi? – Dativ
- odgovor na ovo pitanje daje an ako se taj predmet nalazi na nekoj vertikalnoj površini – vidi sliku

Ako pitamo gde je lampa, slika, polica – odgovor je na zidu, an der Wand (vertikalna površina) = an

Pazi sad , obrati pažnju!

Ako odgovaramo na pitanje gde se nešto nalazi – Wo, i pod gore navedenim uslovima, odlučimo da upotrebimo predlog an, dešava se sledeće:

Ako je u pitanju ženski rod, kao zid iz našeg primera – die Wand, sve je po pravilu.
Wo? – An der Wand. (dativ ženskog roda).

Ali ako je u pitanju muški ili srednji rod (der, das – Dativ/dem), desiće se ono što sam vam nacrtala:

an + dem postaje am

Ostajemo u lokalu, odgovarmo na pitanje, gde se nešto nalazi, recimo – gde sam ja?
Sedim za stolom - am Tisch.

Isto to samo sad iz stanja mirovanja idemo u kretanje, akciju!

1.2. Wohin, kuda, ili naše gde uz glagole kretanja - Akuzativ
Kuda, gde kačim sliku (u akciji sam, krećem se, pravim pokrete)?
An die Wand, na zid.
Spremam se da jedem i da sednem – gde, za sto = an den Tisch.

Jasno?

1.3. Geografske odrednice, u smislu nešto se nalazi kod nečega, u blizini
Köln am Rhein
Keln na reci Rajni, tj. nije baš na reci, nego je tu na obalama reke.

2. Temporal
2.1. Ispred doba dana (sem noći). Pošto su sva doba dana, sem noći (noć i ne razmatramo) muškog roda onda koristimo, gore pomenuto am
- am Abend, uveče

ili neke druge vremenske odrednice

- am Anfang

Ostale predloge ćete pronaći ovde.

Predlog auf ima osnovno značenje – na.
Uglavnom se poklapa sa upotrebom našeg predloga na, naravno ne uvek.
Idemo redom.

Auf je predlog koji ide uz
- dativ
- akuzativ

Kako žemo odrediti pravilnu upotrebu padeža posle predloga auf?

1 . Lokal

Ako se radi o odgovoru na pitanje gde – wo (stanje mirovanja) se nešto nalazi
räumlich – u prostoru – – dativ

Wo? – Das Buch legt auf dem Tisch.
Der Tisch – dativ dem Tisch
Gde je knjiga? Nalazi se na stolu – mirovanje, tu je ne mrda.

Ako odgovarmo na pitanje kuda, gde je upućeno neko kretanje (gerichtet) – akuzativ.

Wohin? – Er legt das Buch auf dem Tisch.

Der Tisch – akuzativ den Tisch
Gde stavlja knjigu – na sto.
To je kretanje, rezultat nekog pokreta, kretanja, sa određenim ciljem – Zielgerichtet.

* aufs – kombinacija auf + das (akuzativ srednjeg roda) se sažima u aufs

2. Specifični slučajevi upotrebe predloga auf

Da obratimo pažnju na neke korisne rečinice u kojima se koristi predlog auf a nije uvek u skladu sa upotrebom našeg predloga na.

Tropfen auf Tropfen – kap po kap
Auf einmal (kao deo složenice) – odjednom
Auf der Stelle (sofort) smesta, odmah
Auf und ab – gore dole
Kod uputstva za upotrebu lekova

2 Tropfen auf ein Glas einnehmen – 2 kapi u čaši vode

U receptima:

2 Eier auf 1 Kilo Mehl – u receptima, 3 jaja na kilo brašna

Auf diese Weise – na ovaj način

3. Auf u pozdravima

Auf Wiedersehen, Wiederhören
Auf bald!
Auf die Minute (u minut)

Posebna stavka je auf kao prefiks kod glagola sa razdvojnim prefiksima, kao i glagoli koji idu sa određenim predlozima (valenca glagola)

Das Fenster aufmachen – otvoriti prozor

sich freuen auf + akuzativ , radovati se nečemu
warten auf + akuzativ, čekati, očekivati nešto

Ostali predlozi se nalaze ovde.

Ebook Nemački nije bauk - I deo (početni nivo) možete nabaviti ovde.

Sa posetom, koja samo u ovoj godini beleži cifru preko 600.000, više od 1,5 miliona otvorenih strana, odlučila sam da napravim mali rezime za sebe a podsetnik za vas – šta je to što vam se najviše dopalo ili šta vam je naviše koristilo u prethodnoj godini.

Na ovoj adresi, u početku sam se bavila samo engleskim jezikom i pomalo srpskim. Nemački jezik je ušao na malo vrata, pomalo stidljivo (moram prizanti), ali se vremenom nametnuo kao primarna tema, zahvaljujući vašem neverovatnom interesovanju i podršci.

Ubedljivo najpopularnija i najčitanija je ebook – Nemački nije bauk. Nema potrebe da linkujem nalazi se u gornjem desnom uglu i možete je besplatno preuzeti.

Novina je da je u međuvremenu izašla u formi ebook kompletna knjiga sa istim nazivom Nemački nije bauk. Kako je možete nabaviti možete pročitati ovde.
Evo i liste najčitanijih naslova, tematika – nemački jezik:

1. Gramatika nemačkog jezika nivo A1/1 – spisak gramatičkih jedinica
2. Slabi, jaki i nepravilni glagoli u nemačkom jeziku
3. Particip perfekta u nemačkom jeziku

4. Imperativ u nemačkom jeziku

Izuzetno mi je drago da vam se dopala i ova pričica, koja itekako ima veze sa nemačkim jezikom, kako je nastao izraz

5. Lije kao iz kabla

Ove godine je napravljena i Facbook strana Nemački nije bauk pa se i tu lepo družimo.

Engleski jezik

Spisak najčitanijih naslova glasi ovako:

1. Kondicionali u engleskom za čistu peticu
2. Indirektni govor i slaganje vremena
3. Pasiv u negleskom u par jednostavnih koraka
4. Some – any, upotreba
5. Stative verbs u engleskom

I za kraj, izdovijiću još 3 naslova, meni draga, solidno čitana, ipak ne toliko da uđu u top 5, a to su:

1. kako je čokolada dobila žensko ime Milka
2. Neće grom u koprive, poreklo izraza
3. Zašto sekire padaju s neba

Toliko

Srećna Nova godina!

Danas ispunjavam želje .

Dopalo vam se da na jednom mestu imate prgled gramatičkih jedinica. Pošto smo to napravili za nemački jezik – nivo A1/1 i nivo A1/2 (za sada), poželeli ste to isti i za engleski jezik.
Da se podsetimo:
Moramo da odabermo neki metod ili udžbenik. Ja sam odabrala Headway. Bez obzira na to, nema baš neke velike razlike, bez obzira o kom se udžbeniku radilo.

1. Pomoćni glagol to be, prezent – am/is/are, potvrdni, upitni i odrični oblik
2. Neodređeni član u engleskom – a ili an
3. Određeni član u engleskom
4. prisvojne zamenice, moj, tvoj
– Possesive adjectives, my, your, his, her, …..
5. Short answers,Question tags kratki odgovori
6. Genitiv sa apostrofom + s = ’s
– Possessive ’s ili saksonski genitiv

7. Present Simple Tense
vidi – Simple vremena u engleskom, tabela
– Sadašnje prosto vreme, da prostije ne može da bude

8. Thereis/are
9. How many/ how much – much vs. many
10. Predlozi koji definišu mesto radnje, Prepositions of place
11. Some,any – upotreba
12. Brojevi u engleskom
13. This, that, these, those – pokazne zamenice, jednina i množina
14. Can – modalni glagol, značenje i upotreba
15. Was/were – Past Simple glagola to be
16. Was born – jedna od čestih grešaka
17. Pat Simple, potvrdni, odrični i uputni oblik – pravilni glagoli
18. Nepravilni glagoli u engleskom, Past Simple
19. Time expressions – predlozi uz vremenske odrednice
20. Brojive i nebrojive imenice – Count and uncount nouns – much vs many
21. Upotreba a –some
22. I like – I would lile/ I’d like
23. Poređenje prideva
24. Have got – upotreba i značenje
25. Present Continuous – građenje i upotreba
26. Prisvojne zamenice II – Possesive pronouns, mine, yours, hers, …
27. Going to – upotreba
- Going to + verb
- Going to + infinitive of purpose (namera), o infinitivu
28. Question forms – upitne reči , why, which,…
29. Adjestives vs. Adverbs – Pridevi ili prilozi
30. Present Perfect – građenje i upotreba
31. Present perfect vs. Past Simple – kada se upotrebljavaju ova vremena
32. Markeri za Present Perfect – ever/never, yet/just

Pogledati i sledeće postove;

- Engleska abeceda, pravopis i spelovanje

- Sadašnja i prošla vremena u engleskom, lepo nacrtana – deo I
- Prošla vremena u engleskom, lepo nacrtana – deo II
Napomena – samo informativno, vremena, koja su vam za sad nepoznata, uče se na višem nivou

Naravno, svi ovi postovi, kao i mnogi drugi se nalaze, tematski raspoređeni na adresi engleski.amrilisonline.com

Veoma važno pitanje je postovaljeno na blogu a ono glasi:

Imam jedno pitanje za vas. Dobio sam ponudu za posao iz Nemacke,ali je problem jezik.Nikada ranije nisam ucio nemacki,upisao sam kurs,krecem od prvog februara, 4 puta nedeljno po 2 casa. Imam 6 meseci da dodjem do nivoa B2…Znam da ce to biti izuzetno tesko,ali su me iz skole koju sam upisao uverili da ako budem redovan,ako se budem trudio,i ako jos toliko vremena koliko provodim na casovima kuci budem radio,da je apsolutno moguce…Takodje,ne bih da zvucim kao sto cu zvucati,ali sam prilicno talentovan za jezike,sa lakocom sam savladao engleski,ruski i spanski…
Moje pitanje je:da li mislite da je tako nesto moguce,kao sto su oni mene uverili da jeste?Imam nekih sumnji,a vas pitam cisto da dobijem jos jedno misljenje…

Da li je moguće naučiti nemački jezik do nivoa B2 za 6 meseci?

Najpre da razjasnimo nešto, ovo je moje mišljenje na osnovu dosadašnjeg iskustva i rada. Svaka osoba je drugačija, ima različiti tempo usvajanja novog znanja, trud koji se ulaže se razlikuje, mnogo je tu elemenata, koji utiču na učenje stranog jezika.

Ali, da idemo redom.
Kao referentnu instituciju uzeću ovde Gete institut u Beogradu.

Nivoi, koje je potrebno savladati su podeljeni na zasebne kurseve a to su:

- A1/1
- A1/2
- A2/1
- A2/2
- B1/1
- B1/2
- B2/1
- B2/2

Nivo, koji nam je potreban, B2 podrazumeva sledeće:

Kandidat je u stanju da razume glavne sadržaje složenih tekstova o konkretnim i apstraktnim temama; razume stručne diskusije u svojoj oblasti . Može spontano i tečno da se sporazumeva tako da je moguć normalan razgovor sa maternjim govornikom bez većih napora za obe strane. Može se jasno i detaljno izraziti o širokom spektru tema, da objasni svoje mišljenje o aktuelnom pitanju i da navede prednosti i mane različitih mogućnosti.

Opis preuzet sa sajta Gete instituta

Sami kursevi nemačkog jezika, mogu biti organizovani, u zavisnosti od potreba i želja kandidata na različite načine, tj. tempo predavanja i učenja može biti od inenzivnog, poluintenzivnog do klasičnog semestralnog, koji podrazumeva 2 časa nedeljno po 90 minuta.

Regularni kursevi su semestralni i kao što se može videti na sajtu Gete instituta, svaki od njih sa fondom časova 2 puta 90 minuta nedeljno traju od februra do juna u zimskom semstru, oko 5 meseci.

To je i moje iskustvo. Pošto ja radim sa manjim grupama, trajanje zavisi od napredka grupe, prosečno oko 4 meseca.

Koga interesuje, pa malo matematike i sračunaće koliko je potrebno vremena da se kroz, da tako kažemo redovno semestralno učenje, stigne do nivoa B2, koji je nophodan za dobijanje radne vize za iole ozbiljnije poslove.

Intenzivni kursevi imaju, u zavisnosti od potreba korisnika 6, 5 ili 4 termina nedeljno u trajanju do 4 sata.

Znači, što se tiče organizacije nastave, nije nikakav problem, niti je to nešto novo ili nepoznato. Sem citiranog Gete instituta, svaka škola stranih jezika, može da organizuje ovakvu vrstu intenzivnog učenja stranog jezika, ne samo nemačkog.

Znači, što se tiče škole, sve je u redu.

Pitanje je sledeće – da li student može da prati taj tempo učenja?

Odgovor na to pitanje ja ne mogu da dam.

To je individualna stvar.

Obratite pažnju na sledeće:
Kao što su rekli u školi iz navedenog pitanja, ako ste 90 minuta u školi i još minimum toliko radite kod kuće (a ja bih rekla i malo više, kako počnete da napredujete kroz nivoe) moguće je savladati nemački do nivoa B2 za 6 meseci.

A da li će se to i desiti, pa volela bih da čujem nečije mišljenje, javite :-).

Mala pomoć s moje strane, raspored časova –

Da ne zaboravite, sve ostalo, uvezi sa nemačkim jezikom se nalazi na adresi nemacki.amarilisonline.com

Ebook Nemački nije bauk – početni nivo, uputstvo za nabavku ćete naći ovde.

Svi vi, koji ste već bili ovde i koristite ovo mesto za učenje nemačkog jezika, dobro znate da ja u nastavi koristim Schritte metod i udžbenike.

Ponekad, polaznici mojih kurseva umeju prijatno da me iznenada svojim trudom i radom.

Miloš je napravio spisak svih glagola, koji se koriste na nivou A1/1, naravno sa prevodom i brojem lekcije.

To ne znači da neće koristiti i onima, koji koriste druge udžbenike, to je glagolski fond, koji se mora svaladati.

Hvala Milošu još jednom

Spisak možete videti ovde –

Verben A1/1

ili ga možete preuziti ovde, word format -

Verben A1/1

Sve ostalo, što vas zanima u vezi nemačkog jezika potražite na adresi nemacki.amarilisonline.com

Uputstvo kako možete nabaviti ebook Nemacki nije bauk – početni nivo, možete pronaći ovde

Vi, koji pratite ovaj blog, upoznati ste sa prvim deom ovog malog serijala, koji se odnosi na nepoznate reči, nivo A1/1. Lista glagola se nalzi ovde.

Danas su na redu pridevi.

pridevi nemacki sa prevodom. pocetni nivo*

Ako želite word verziju, možete je preuzeti pridevi nemacki pocetni nivo, prevod*

Sve ostalo, što vas zanima u vezi nemačkog jezika potražite na adresi nemacki.amarilisonline.com

Uputstvo kako možete nabaviti ebook Nemacki nije bauk – početni nivo, možete pronaći ovde ovde.

I naravno, tu je i Facebook stranica Nemački nije bauk

Nastavljamo sa serijalom – nemački nivo A1/1 sa prevodom.
Nakon prideva sa prevodom i glagola sa prevodom , došle su na rad i neke osnovne fraze, odosno izrazi.

Najpre za one, kojima je milija word verzija, tj download opcija:
Nemacke fraze

Druga varijanta, je ovde Nemacke fraze – I
Sve ostalo, što vas zanima u vezi nemačkog jezika potražite na adresi nemacki.amarilisonline.com.

Uputstvo kako možete nabaviti ebook Nemacki nije bauk – početni nivo, možete pronaći ovde .

I naravno, tu je i Facebook stranica Nemački nije bauk.