Planete Sunčevog sistema na svom putu oko Sunca okreću se i same oko sebe. Rotacije planeta su uglavnom u pravcu suprotnom od kazaljke na satu ili od zapada prema istoku, bar za većinu planeta važi to pravilo.
Za većinu, ne za sve. Jedna od izuzetaka, planeta sa rotacijom u suprotnom smeru – u pravcu kazaljke na satu ili od istoka ka zapadu je naša zvezda Danica – planeta Venera. Zašto je to tako, astronomi nisu dali konačno objašnjenje. Astronomija je mlađa sestra astrologije pa ima vremena, doći će vremenom do nekog opšte prihvatljivog objašnjenja.
Starija sestra, astrologija ima, pa ne baš objašnjenje, pre bi se moglo reći priče, razne lepe priče, koje nude objašnjenje za jednistvenu rotaciju planete Venere.

Uhvati ritam
Da, da, drage moje Vage, kao i svi vi koji imate Vage u svom okruženju, ako se malo bolje zamislite – priznaćete, postoji neki poseban ritam, ritam u životu Vaga. Nije taj ritam, gledano sa strane, baš lako uočiti, naučiti ili mu se prepustiti. Nije taj ritam ni snažan, ni lako prepoznatljiv ali je svakako jedinstven.
Pa ko ume, njemu sledi život u harmoniji i lepoti sa Venirenom decom, Vagama, a ko ne ume da uhvati ritam, pa šta da se radi, to je život, postoji još 11 znakova Zodijaka, srećno, u zdravlju se videli, Vage vas sigurno neće sprečavati da odete niti pokušavati da vas zadrže, daleko bilo. Jedno je sigurno, Vage slede svoj ritam života, promeniti ga neće nikada.
Već mogu da se čuju glasovi tipa, vau Vage, one su tako neodlučne, usporene, opširne, ….
Ne nisu, Vage samo slede ritam svoje zvezde vodilje i kreću se u smeru od istoka ka zapadu, a to je suprotni smer u odnasu na drugu decu Zodijaka.

Princeza na zrnu graška

Kada smo bili mali, jedna od priča, koja je spadala u obaveznu literaturu je priča o „Princezi na zrnu grašaka“ , Hansa Kristijana Andersena.
Sećate se – u davna vremena živeo je princ, koji je želeo da se oženi pravom, pravcijatom princezom. Zajedno sa kraljicom majkom, svašta je pokušavao, bez uspeha, prevarantkinje na sve strane. Jedne olujne noći na vrata dvorca zakucala je pokisla malda dama, koja je tvrdila da je prava princeza u nevolji.
Test koji je smislila kraljica majka je bio jednostavan – namestila je postelju tako što je na dno kreveta stavila zrno graška i preko njega silne perine i dušeke. Uzalud, princeza cele noći nije oka sklopila.
Zašto?

foto

Zato što je naša princeza prava Vaga. Evo i objašnjenja:
Zamislite da vas nešto muči i žulja cele noći, da ne možete oka da sklopite a premoreni ste. Naravno, većina nas će odamh pokušati da bar malo popravi situaciju, pronađe uzrok svojih problema, zove u pomoć, nađe drugi krevet.
Ali ne i naša princeza Vaga, dok se ona odluči šta joj je činiti, dok odvaga sve za, sve protiv, pa dobro razmisli o tome, par puta, sagleda problem sa svih strana, jutro je već svanulo.
S druge strane, ko je sposoban da uoči tako nešto maleno kao što je zrno graška? Dobro,dobro, ima takvih još, analitična Devica ili Škorpija sa svojim ultrazvučnim pogledom? Naravno, ali njima takva sitnica, kao što je zrno graška, neće privući pažnju. Vagama hoće, ravnoteža i harmonija mogu biti ugrožene, dovljno i nešto tako maleno kao zrno graška, da tas na vagi prevagne na jednu stranu a to je ono što Vage nikako ne žele.
Harmoniji, ravnoteža, balans je suština života, univerzuma, sile.

May the Force be with you, neka sila bude sa tebom, čuvena replica iz serijala Ratovi zvezda. Izrekli su je mnogi junaci te priče. Ipak je najefektnije je kada te reči izgovori pravi majstor:

foto

Joda

Mudri, moćni Joda ovladao je silom koristeći pre svega meditaciju, samospoznaju a sve u cilju postizanja i održavanja harmonije i ravnoteže sile. Svaki, pa i najmanji poremećaj u ravnoteži Joda će osetetiti, kao i Vage, zar ne. I kada krene u akciju, pa univerzum to oseti. Jedini, ne baš mali problem je taj, što dok krene u akciju, poneke planete, a i bogami i celi sistemi, nestanu.
Primenjeno na svakodnevni život, recimo dok Vage odluče koji cipele da kupe, taj model je odavno ili rasprodat ili povučen iz prodaje.
Šalu na stranu, retko ćemo videti Vage da besne, urlaju ili prave bilo kakve ekscese. Ali, ako se to desi, očekujte borbu svetlosnom sabljom, prsa u prsa u kojoj teško da će Vage izgubiti bitku.
Shavitili ste iz ovih primera sa kakvim jedinstvenim osobama imamo posla, kako su Vage, Venerini potmoci skloni da svoju jedinstvenu harmoniju i ravnotežu čuvaju po svaku cenu. Ako je nemaju ili nisu uspelu da je stvore u svom okruženju, u onoj meri koja je njima potrebna, oni će jednostavno izmaštati, zamisliti.
Baš kao što je to uradio nesrećni princ muzičke harmonije i lepote Džon Lenon, Vaga:

Imagine no possessions
I wonder if you can
No need for greed or hunger
A brotherhood of man
Imagine all the people sharing all the world

You, you may say
I’m a dreamer, but I’m not the only one
I hope some day you’ll join us
And the world will live as one.

Svet bi svakako bio mnogo lepše i srećnije mesto, da se Vage malo više pitaju i odlučuju o tome.
Dok se to ne desi, posetite Beč, grad simbol horoskopskog znaka Vage.

Ordinalzahlen – Redni brojevi u nemačkom jeziku

Der, die, das, ………osnovni broj + nastavak te od brojeva 1-19

Redni brojevi 1- 10
Obrati pažnju na brojeve 1, 3, 7, 8

Tabela
U stvari lepo nacrtano i obojeno

Redni brojevi 11 -19

11. = elfte
12. = zwölfte
13. = dreizehnte
14. = vierzehnte
15. = fünfzehnte
16. = sechzehnte
17. = siebzehnte
18. = achtzehnte
19. = neunzehnte

Redni brojevi od 20 -99

Der, die, das, ……… osnovni broj + nastavak ste

20. = zwanzigste
21. = einundzwanzigste
22.= zweiundzwanzigste
……
30. = dreißigste
31. = einunddreißigste
……
40. = vierzigste
50. = fünfzigste
60. = sechzigste
70. = siebzigste
80. = achtzigste
90. = neunzigste
100. = hundertste

1.000 = tausendste
10.000 = zehntausendste
100.000 = hunderttausendste
1.000.000 = millionste

Ostalo postovi sa temom nemački jezik se nalaze na nemacki.amarilisonline.com, lepo, tematski sređeni.
Posebna kategorija sa postovima na temu brojeva se nalazi ovde

U ona davna vremena, o kojima nam pričaju priče, tako stare da ponekad zalutaju u sumraku sećanja, godina je počinjala sa buđenjem prirode. Kao što astrološki ciklus započinje u martu sa horoskopskim znakom Ovna, tako je kod naših predaka buđenje proleća označavalo početak novog životnog ciklusa.
Novi godišnji ciklus je započinjao u mesecu, koji se danas, uglavnom širom sveta, naziva po bogu Marsu.

Mars je dobro poznati rimski bog rata, koji je dao ime i crvenoj planeti, najbližoj Zemlji. Bog rata, definitvno ne spada baš u omiljene likove iz rimskog Panteona. Međutim bog Mars nije samo bog rata, on je, pre nego što je dobio da obavalja tu funkciju, bio bog novih početaka i rađanja proleća. Ako pokušamo da se vratimo u to vreme, mart je bio mesec, kada su se žene spremale za novi ciklus života, sađenje biljaka, gajenje živine i stoke a muškurci se pripremali za novi ratni pohod.

Zima je bila period mirovanja, kao noć, kada je potrebno smestiti se što bezbednije, udobnije i prespavati do sledećeg jutra. Ništa ne počinje noću, noć i njen plašt tame su obično bile simbol smrti.

U ta davna vremena, period zime se nije ni brojao, niti su postojali meseci za zimske dane.
Ali vlast je vlast, ko pita narod. U doba starog Rima iz razloga, koji su bili, da kažemo političke i administrativne prirode, odlučeno je da se izvrši reforma kalendara, dodata su 2 nova meseca i odjednom godina više nije počinjala u martu nego u januaru.

Priča o Ani Pereni, boginji starici

Ali ostanimo samo još malo u starom Rimu. Ana Perena je bila boginja, ne baš iz prve lige, ali ipak dovoljno poznata i slavljena u to doba, naročito od strane siromašnih narodnih masa. Ona je bila boginja dugovečnosti, zdravlja, obilja i regeneracije, boginja, koja je u svom mesecu martu, kada je slavljena, pozivala na veliko spremanje, čišćenje i pročišćavanje, radi pripreme za novi životni ciklus.
Ana – latinski annus, anno, godina, Perena – perrene, stalan, večan preko cele godine, obnovljiv.
Mala digresija, za one koji se bave cvećem, poznata je stvar da je bolje kupovati biljke perene, pošto su to obnovljive ili višegodišnje biljke.

Ana Perena je bila darežljiva, iako je pravila divne kolače za prodaju, obično ih je poklanjala siromašnim Rimljanima što joj je donelo veliku popularnost. Ali Ana Perena je bila, kako neke priče kažu, prilično zašla u godine, iako je bila neka vrsta boginje. Bila je starica ili drugim rečima, baba, što nam je bitno za dalji tok priče. Bila je prilično duhovita i sklona raznim šalama i podvalama. Jednom prilikom, kada se Mars požalio da ne može nikako da zavede boginju Minervu, Ana Perena mu je obećala pomoć. Rekla je Marsu gde da dođe u određeno vreme i da će ga tamo čekati Minerva. Naravno, sama Ana Perena se preobukla, stavila veo na glavu i sačekala Marsa, koji zaslepljen strašću nije ni primetio koga ljubi, dok Ana Perena nije počela da se smeje.
Dakle Ana Perena, starica, tačnije, baba, simbol novog početka, darežljiva ali i prevarantkinja krenula svojim putem kroz narodne priče i tradiciju i postala Baba Marta.

foto
Baba Marta

Baba Marta vlada mesecom, koji je prilično prevrtljiv, nepouzdan kada su vrmenske prilike u pitanju. Tu je proleće, samo što nije, oseća se u vazduhu, svima je dosta zime a Baba Marta, nestašna, voli da tera šegu pa je malo vreme lepo, onda odjednom pada sneg, sve zaveje, pa opet otopli, slede babini jarci i tako redom.

Sneg u martu, Frau Holle schüttelt die Betten aus – it is snowing

Obično, u martu nema mnogo snega, ali nikad se ne zna. A priču o snegu u martu su nam ispričala Braća Grim. To je priča o gospođi Holle (ima raznih prevoda, recimo gospođa Mećava).
Priču u originali pročitajte ovde.
Živela jednom davno, devojka sa svojom maćehom i njenom ćerkom. Devojka je bila veoma dobra, vredna, sve je radila ali to nije bilo dovoljno njenoj maćehi, koja je odlučila da je se reši po svaku cenu. Zato je jednog dana, navodno ispustila preslicu u bunar i naterala devojku da skoči u bunar i pronađe je. Ipak je ovo bajka, bunar nije bio običan bunar već ulaz u čarobni svet, koji se nalazio iznad oblaka. Posle silnih dogodovština u tom svetu, devojka je dospela do doma gospođe Holle. Gospođa Holle je naravno bila starica, opakog izgleda i velikih šiljatih zuba. Uzela je devojku u svoju službu da joj pomogne da sredi svoj dom a ako dobro radi, obećalala joj je nagradu. Vredna devojka je prionula na posao. Kada je sve obavila, ostalo je samo da istrese perine i jastuke. Kada je to radila gospođa Holle, ovog puta devojka, na zemlju je padao martovski sneg.
Dalje priča govori kako je devojka bila nagrađena i šta se desilo sa maćehom i njenom ćerkom, nas to sada ne zanima.

Babini jarci

Ćesto u martu ne pada baš pravi sneg, više nešto na pola puta između kiše i snega. U narodu se ta pojava zove babini jarci.
Bila nekada neka baba po imenu Baba Marta, kojoj je već dosadila zima. Na prve znake lepog vremena, i pored upozorenja drugih čobana, da još rano i da vreme može da se promeni, rešila je ona da istera svoje jarce, koze i ovce u planinu na ispašu. Vreme se začas promenilo, jarčevi su se smrzli i otada padaju kao opomena svima, koji u martu mesecu misle da je zima već prošla.

Jedna lasta ne čini proleće

Evo lepe izreke, koja nas opominje na oprez. Nastala je po motivima Ezopove basne i poznata je u tradicijama mnogih naroda širom Evrope. Ponegde se pominje roda umesto, laste. U svakom slučaju poziva na oprez sa martom mesecom i ćudima stare gospođe Marte. To je vreme, kada je dobro da zastanemo, napravimo veliko spremanje i očistimo se od tereta prethodne godine. To je najbolji način da čista srca izađemo na prolećno sunce u mesecu buđenja proleća – aprilu.

Srpske epske narodne pesme su razvrstane po ciklusima, to naravno svi već dobro znamo. Da bi tema bila malo zanimljivija, pošto ste već uglavnom sve naučili u školi, zar ne , da dodam malo slika tih glavnih junaka, bar ponekih iz tog perioda, da dobijemo sliku o teme, kakve su prilike vladale u Srbiji pre 1389 godine.

Ovako je naš poznati slikar, pesnik Đura Jakšić naslikao neke od njih.
Ja sam ih samo smestila u kraljevski okvir.

Car Dušan

Car Dušan je kovao svoj novac.

Čuveni zakonik je sastavljen u vreme cara Dušana.

Ženidba Dušanova nije ostala samo zapamćena u narodnoj tradiciji, već je inspirisala i mnoge poznate slikare. Ovo je istoimeno delo Paje Jovanovića

Krunisanje Cara Dušana, rad čuvenog češkog slikara Alfonsa Muhe

A kako je izgledala Srbija na karti Evrope u to vreme, preuzećemo par slika sa Wikipedie, članak History of Serbia

Period vladavine Stefana Nemanje 1109-13.2. 1199

Ovde je prikazana mapa Srbije oko 1355 godine

Srpske države uoči i posle Kosovskog boja 1373-1395

Pogledajte interesantnu interkativnu mapu Evrope u 14 veku, da bi stekli sliku o državama i vladarima u to vreme.

Car Lazar


Knjeginja Milica je delo slikara iz 19 veka po imenu Vladislav Titlbah

Zamenica es je veoma zastupljena u nemačkom jeziku.
Idemo redom da vidimo o čemu se radi i kako sve ova malena zamenica može da se korisno upotrebi u nemačkom jeziku.

1. – Es, lična zamenica, tačnije zamenica koja se upotrebljava umesto imenica u srednjem rodu.
Moramo samo da se podsetimo, još jednom, da u nemačkom sem prirodnog postoji i gramatički rod, tako da svaka imenica, bez obzira da li se radi o osobi, živom bići ili stvari, apstrakciji itd. ima svoj rod, isto kao i u našem jeziku. Taj aspekat nam čini učenje nemačkog jezika težim u odnosu na engleski, pošto u engleskom nemamo taj problem. U nemačkom kada učimo neku novu imenicu, istovremeno moramo da naučimo i kog je roda. Ali, kao što rekoh, to već znamo, zar ne !

Dakle, kao zamenica, es se upotrebljava tj. zamenjuje imenice srednjeg roda u nominativu, u ulozi subjekta i u akuzativu u ulozi objekta.
Podsećanja radi tu je tabela.

Wo ist das Buch?
Es liegt auf dem Tisch.

Glagol sein uvek koristi nominativ, dakle ovde imamo es kao subjekt.

Idemo dalje!

2. Es kao formalni, neodređeni subjekat

Postoji određena grupa glagola u nemačkom jeziku, kojima nije potreban subjekat u smislu vršioca radnje.
Ti glagoli koriste neodređeni subjekat es i nazivaju se bezlični glagoli, unpersönliche Verben.

- glagoli, koji opisuju vremenske pojave, die Wettererscheinungen

regnen, blitzen, donnern, dunkeln, gewittern, hageln, nieseln,
schneien, tauen, tröpfeln.

Es blitzt und es donnert, seva i grmi.
Es regnet, pada kiša.
Es dunkelt, pada mrak.
Es hagelt, pada grad.
Es nieselt, sipi kiša, rosi.

- Koliko je sati na nemačkom - Wie spät ist es?
Es ist viertel vor sieben, 15 do 7.

- u izrazima:
- es gibt, ima postoji
Was gibt es heute im Fernsehen ? Šta ima danas na televiziji.

- es handelt sich um …, radi se o
Es handelt sich um die Frage …

- glagoli werden, sein i bleiben, koji uz sebe imaju imenski deo predikata, koriste es kao formalni subjekt

Es wird Abend. Pada veče.
Es ist spät. Kasno je.
Es bleibt kalt. Biće i dalje, ostaće hladno.

3. Es kao Platzhalter
Ne znam kako ovo da prevedem a da ne zvuči glupo. Nemačka rečenica ima prilično tačno definisan red reči. U ovom našem slučaju, es iz stilskih ili nekih drugih razloga, samo drži mesto na početku rečenice, za subjekat, koji će doći kasnije u rečenici, bez obzira kog roda je taj subjekat ili da li je u jednini ili množini.

Es hat sich gestern ein schwerer Unfall ereignet.
Es drži mesto imenici muškog roda der Unfall.
Ako zamenimo red reči, nestaće i potreba za upotrebom es.

Ein schwerer Unfall hat sich gestern ereignet.

foto de.freepik.com

Dvanaest horoskopskih znakova se mogu podeliti ili grupisati na nekoliko načina.
Osnovne podela je po simbolima ili elementima je na: vatru, zemlju, vazduh i vodu
po kvalitetu na: kardinalne, fiiksne i promenljive.
Osim ovih podela postoje i druge, možda ne tako važne ali sa lepšim pričama.

Zašto su znaci podeljeni na muške i ženske

Podela na muške i ženske znakove potiče iz prvog veka ove naše ere. Priču počinjemo sa rimskim pesnikom po imenu Marko(Marcus)Manilije

Manilije je napisao poemu u 5 knjiga po imenu Astronomicon. Podsećanja radi, u to vreme astronomija i astrologija su bile jedna oblast, do podele je došlo kasnije u istoriji.
Manilije je u stihovima opisao nebesa, horoskopske znake, 7 poznatih planeta vladaoca, uključujući Sunce i Mesec.
Bio je prvi, koji je podelio zankove na muške i ženske, ili prvi u čijim delu postoji ta podela.
A kako je došlo do nje?
Odgovor se nalazi malo dalje u prošlosti, otprilike 5 vekova, kod čuvenog Pitagore
Pitagora, koji nam je svima poznat, ako ni po čemu drugom a o ono po Pitagorinoj teoremi, bio je čuveni filozof i matematičar, osnivač pitagorejske škole na jugu Italije. To je bila škola prilično zatvorenog tipa, nalik budućim religioznim kaluđerskim bratstvima. Pitagora je bio opsednut brojevima, tačnijom matematikom i muzikom. Stvorio je teoriju pod divnim imenom harmonija sfera ili musica universalis. To je neka vrsta metafizičke teorije, koja se bavi nebeskim telima, koja se kreću, obrću i na taj način stvaraju šum, muziku, koja doduše nije dostupnja ljudskom uhu. Ta muzika je istovremeno i energija, rezonanca i može se prikazati brojevima.
Kao posledica te teorije, Pitagora je razvio i teoriju brojeva i njihovu podelu na muške i ženske brojeve.

There is geometry in the humming of the strings
… there is music in the spacing of the spheres.

Pythagoras

Muški i ženski brojevi

Neparni brojevi, počevši od broja 1, koji predstavlja polaznu tačku, monadu, jedinstvo, početak, pa nadalje su jaki, muški a parni brojevi su slabi, ženski.
Šta predstavlja tu jačinu, snagu po ovoj teoriji : kombinacijom neparnih brojeva 1+1 dobijamo parni, od parnih ne možemo dobiti neparni broj. Zato su neparni brojevi snažniji od parnih pa su samim tim muški, pozitivni, srećni, dnevni a neparni su ženski, negativni, nesrećni, noćni.
Tu teoriju je prihvatio Manilije i utkao u svoje stihove i otada imamo podelu na muške horoskopske znake:

1 –Ovan, 3-Blizanci, 5-Lav, 7- Vaga, 9- Strelac, 11- Vodolija (vatra i vazduh)

Ženski horoskopski znaci su:

2- Bik, 4- Rak, 6- Devica, 8-Škorpija, 10- Jarac, 12 –Ribe(zemlja i voda)

Kasnije su astrolozi dali dalja tumačenja ove podele, pa su muški znaci postali skloni duhovnim i mentalnim vrednostima a ženski su postali senzitivni i emocionalni. Ženski znaci odgovaraju kineskom principu Yin, noćni su i simboli vlage, introvertni.
Muški, Yang su dnevni, suvi, extrovertni.

Manilije je naveo još jednu podelu znakova, koja nije zaživela kao prethodna. Podelio je znakove prema položaju, koji zauzima njohov simbol na:
- Trčeći znaci : Ovan, Lav i Strelac, temperamentni, puni energije ali prilično površni i egoistični
- Stojeći: Blizanci, Devica i Vodolija, uporni, stabilne ličnosti ali tvrdoglavi
- Sedeći: Bik, Vaga i Jarac, hedonisti, vole da bude po njihovom, pomalo statični
- Ležeći: Rak, Škorpija i Ribe, vezani za tradiciji, poreklo, zemlju

Sfinga

Ima astrologa, koji smatraju da je sfinga astrološki simbol.
U telu sfimge nalazimo kombinaciju sva četri astrološka simbola ili elementa:
- Vazduh, ljudska glava – Vodolija
- Zemlja, poprsje bika – Bik
- Vatra , telo lava -Lav
- Voda, orlova krila – Škorpija, orao je dugo bio simbol zažvežđa Škorpije
U davna vremena se smatralo da je sfinga imala svoje sveštenike, da je čuvala mnoge tajne kao što je apsolutno znanje. U svakom slučaju prati je priča da kod god pokuša da joj naškodi, stradaće strašnom smrću, kao recimo Napoleon i njegove trupe, koje su iz samo njima znanih razloga gađali sfingu topovima.
Kakva je sfingina tajna, da li ima veze sa astrologijom, ne zna se, ali još uvek je tu, posmatra čovečanstvo i mudro ćuti.

O nekim osnovnim pravilima čitanja u nemačkom jeziku sam vam već pisala i crtala tabelu. U tom postu je lepo objašnjeno da je to osnova, smernice od kojih moramo početi.

Tema je, naravno, obimna. Danas ćemo malo razjasniti osmo slovo H,h (ha:) u nemačkom alfabetu.
Prema podacima, koja je navela Wikipedia H,h je po učestalosti u nemačkom jeziku na sjajnom devetom mestu ili procentualno gledano, prosečna učestalost u tekstovima na nemačkom jeziku je 4,76%. Eto, ako je nekoga zanimalo, sada zna .

Na početku moramo da napravimo razliku između H,h koje se izgovara i H,h koje nazivamo nemo H,h – ne izgovara se već ima drugu funkciju.

H,h izgovaramo

- na početku reči u rečima nemačkog porekla i kod većine reči stranog porekla

haben, imati
der Hase, zec
der Hai, ajkula
die Hand, šaka

- kod reči stranog porekla, bar kod većine od njih, ako se H,h nalazi između 2 vokala, samoglasnika

das Mahagoni

- u uzvicima, takođe između vokala

aha, oho, ahoi

H,h se ne izgovara, nemo – stumm

- unutar reči

ehe,

- na kraju reči

sieh

Nemo H, Dehnungs-h, ima funkciju produžavanja, otezanja vokala, koji se nalazi ispred njega:

- fühlen, fehlen, Zahl, Frühling

Postovi na temu pravopisa i izgovora se nalaze ovde

foto

Zašto sekire padaju sa neba?

Logično pitanje, koje se nameće samo po sebi je – šta će sekire na nebu?
Odgovor mora da postoji, inače ne bi postojao izraz da sekire padaju sa neba.

Prvo da proverimo šta kaže uvek pouzdani Vukajlija na temu sekira:

Između ostalog:

Atmosferska pojava koja iz čistog inata ne menja vaše planove.

Idemo, tačno da sekire s neba padaju!

Na pravom mestu i na pravom putu smo da dobijemo objašnjenje o ovom fenomenu.

Koja bi bila to atmosferska pojava, mnogo gadna, koja komplikuje život ali protiv koje se borimo svim svojim snagama, kada nam je to važno?

Sekire, životinje i sve ostalo što može da padne sa neba

Ovom prilikom se nećemo baviti meteorima i ostalim vanzemaljskim kategorijama. Ostajemo u okviru atmosfere.
Sem uobičajenih atmosferskih padavina, kao što su kiša, sneg, grad, babini jarci, svašta može da pada sa neba.

Raining animals ili Tierregen je atmosferska pojava, koja je zabeležena više puta tokom istorije. Sa neba su padale žabe, razne vrste riba, meduze, razni insekti.
Spisak takvih događaja navodi Wikipedia. Objašnjenja ima raznih, neka su uverljiva, neka su simpatična.
Iz tih pojava nastao je izraz u engleskom jeziku - it is raining cats and dogs, padaju mačke i kučići, bukvalno a označava jaku kišu.

foto

Na toj istoj strani, nalazi se spisak izraza, kako je navedeno bizarnih, iz različitih jezika, koji označavaju jaku kišu, evo nekih:

- nemački, padaju mladi kučići ili štenci Es regnet junge Hunde
- poljski, padaju žabe pada żabami
- flamanski, padaju stare žene, het regent oude wijven.

Eto, razni narodi, različite priče i tradicije. Da se vratimo mi našim sekirama.

Perun i Veles

Za ono što se dešava na nebesima, nekako se uvek priče pričaju o bogovima, božanstvima, stavnovnicima tih nedokučivih prostornih dimenzija.

Perun je bog neba u slovenskoj mitologiji. Da mu precizno odredimo mesto vladavine – to je konkretno nebo nad našim glavama, deo atmosferskoh omotača. Ako krenemo dalje u kosmos, tu je već teritorija vladavine Svaroga.
Pošto se danas bavimo atmosferskim pojavama, Perun je taj, koji nas interesuje.
Postoje razne priče o Perunu. Sloveni naseljavaju veliku teritoriju, pa su i priče imale neke svoje, ponekad kontradiktorne tokove i zaplete.

Elem, Perun je bio pozicioniran na nebesima a Veles, drugi lik priče ove se bavio prilikama na zemlji.
Tu je sad nastao sukob – Perun vs. Veles. neke priče kažu da je u pitanju bila dama, tačnije da se Veles petljao oko Perunove žene Dodole, boginje kiše. U drugim pričama Veles je oteo od Peruna neka blaga na prevaru. Bilo kako bilo, razlog za sukob je postojao.
Scena je sledeća – Perun je gore na nebesima a Veles dole na zemlji, po potrebi i ispod zemlje.

Iako je Veles veoma važno božanstvo u slovenskoj mitologiji u ovoj priči je on negativac, Perun juri njega.

foto
Perunova sekira

Perun je, da tako kažem, brat od strica, grčkom Zevsu, rimskom Jupiteru, germanskom i skandinavskom Toru. Kasnije je tu ulogu preuzeo Sveti Ilija.
Pošto je to blizak rod, oni prilično liče. Svi su predstavljeni kao krupni, bradati muškarci i poseduju silno oružje. Svi navedeni, kao i Perun su zaduženi za gromove i munje.
U te svrhe Perun poseduje magično kamenje, koje baca na zemlju ali i čuvenu sekiru, koja kada padne na zemlju, sem što izaziva udar groma, sve pretvara u kamen.

Ta sekira, kažu priče, bila je talisman, veoma popularan naročito kod Slovena na severu i istoku i nosila se kao amajlija oko vrata.

Sad da postavimo konačnu scenu: besni Perun je uočio svog suparnika Velesa negde na zemlji i počinje da ga progoni. Prvo čega se uhvati je čarobna sekira, koja mu se, kao Torov čekić ili bumerang, uvek vraća u ruku.
Nacilja Velesa i tras, sekiru na zemlju. Veles ima svoje moći, uspeva da pobegne, pa opet sve ispočetka. Ali, realno kakva je to scena kada besni Perun baca čarobnu sekiru na sve strane i sve pretvara u kamen. Očito da to nije vreme ni prilika za izlazak u šetnju.
Priča dalje kaže da kada Perunu dosadi da bije ovu bitku, obično pusti jaku kišu na zemlju.
Prvo sekire, pa jaka kiša, vetar naravno, što jači to bolji – eto naše priče.

foto

Merkur, vladalac Blizanaca i Device

Jedna planeta, vladalac 2 znaka, nije usamljena pojava u zodijaku. Sama činjenica da imamo 10 planeta, uključujući Sunce i Mesec, a 12 horoskopskih znakova pokuzaju matematički paradoks. Astrolozi, bar neki od njih će reći, za sada je tako, sve će doći na svoje mesto pa će tako u budućnosti biti otkriveno da u Sunčevom sistemu postoje još 2 planete. Tako će sve biti kako treba, prema astrološkom sistemu vrednosti, uključujući i Pluton, koji će povratiti svoj status planete.
Ali, to je posao za astronome, vraćamo se na astrologiju.

Merkur je“ prvi kamen od Sunca“, mala planeta, prilično slična Mesecu po dimenzijama. Vlada Blizancima i Devicom. Ta 2 astrološka znaka ne mogu biti različitija jedan od drugog a opet imaju istu planetu vladaoca. Logično pitanje je – kako je to moguće. Pošto je astrologija veoma logična i ima odgovore na sva pitanja, samo je potrebno postaviti ih na pravi način, sledi odgovor, nadam se dovoljno ilustrativan.
Pre toga još malo podataka: Merkur u Blizancima ima noćni domicil, sedište a u Devici dnevni. Najmanji uticaj, Merkur generalno gledano (sve naravno, zavisi od lične natalne karte) ima na Strelca i Ribu. Lepo se oseća u znaku Škorpije, dok u znaku Bika postaje pravi zloćko, postiče ljubav prema novcu i bogatstvu po svaku cenu.

foto

Blizanci, Merkurova deca, su temperamentni, mladalačkog izgleda, simpatični,pokretljivi, vitalni ali prate modu i trendove po svaku cenu, vole da se provode više od svega.

Device, kojima takođe vlada Merkur, su vredne, savesne, tačne, odgovorne, precizne ali ne strastvene ni spontane. Sklone su analazi i kritici, planiranju i taktiziranju radi ostvarivanja zacrtanih ciljeva. Bije ih često loš glas, spadaju, nažalost, u najneomiljenije znakove horoskopa. Ali, ….

foto

Priča o cvrčku i mravu

Mrav je savršen simbol znaka Device. Vredan i radan, ceo svoj život je isplanirao do poslednjeg momenta. Nema mesta za odmor i relaksaciju. To je uvideo još i stari Ezop. Vredni mravi rade cele sezone, lepo vreme je maksimalno iskorišćeno za sakupljanje hrane za period hladne i surove zime.
Simbol Device je Demetra,boginja zemlje i poljoprivrede, koju je oteo bog Had i odveo u svoje podzemno carstvo. Njena majka Persofona je uspela da se izbori da Demetra pola godine provodi sa njom, to je period poljoprivrednih radova. Za vreme druge polovine godine Demetra odlazi u dubine Hada, kod svog muža, to je period kada se zemlja odmara pod plaštom zime.
Mravi su svojim načinom života potpuno podređeni ovoj smeni godišnjih doba. Večito su zbrinuti i obezbeđeni, tokom celog svog života. Posledica vrednog rada Devica, bez odmora i zabave je da ne oskudevaju ni u čemu. Njihov dom je kao mravinjak, uređen do najsitnijih detalja, funkcionalnost i organizovanost je njihovo drugo ime. Ko god da je ušao u dom Device, uverio se u to. Problem je u tome što ni mravi ne primaju baš lako pridošlice u svoj doma a Device još manje.

To se najbolje u priči uverio cvrčak. Pravi Blizanac, bilo ga je svuda, dok je trajalo lepo vreme, pevao je provodio se, uživao, svuda stizao. O domu, hrani nije ni razmišljao.
Blizanci nemaju vremena za razmišljanje i planiranje. Vitalnost i mladalački entuzijazam im daju takav optimizam da ne žele da se bave temama kao što su starost, bolest, smrt. Naš cvrčak se potpuno uživeo u životnu filozifiju Blizanaca.
Kada je zima počela da širi svoj ledeni plašt, bio je potpuno zatečen, uostalom kao i svaki Blizanac, kada problem zakuca na vrata. Ako ne može da krene dalje, da pobegne od problema, kao naš cvrčak, okovan hladnoćom i snegom – biva prilično izgubljen, zove u pomoć na sav glas.
Pokušaće sve, od šarma do prevare ne bi li dobio ono što mu je potrebno. Ezop i La Fonten su očito bili na strani radnih i vrednih Devica. Mravi iz njihovih priča nisu se sažalili na cvrčka, niti su mu pružili pomoć. Ali postoje razne verzije ove priče. U nekima se mravi sažale na cvrčka, puštaju ga u svoj dom tokom zime. Ništa nije besplatno ni kod ni kod Devica ni kod mrava, pa cvrčak mora da stalno da muzicira i da peva u dugim zimskim noćima da bi nekako nadoknadio troškove svog boravka.

Sve u svemu, ako vam se nekada učini da dvoje, veoma različitih ljudi u nekom odnosu, ljubavnom, poslovnom, na neki neobjašnjiv način, dobro funkcionišu, proverite, možda se radi o Merkurovoj deci, Devici i Blizancu, koji su uspeli da narovoučenije priče o crvčku i mravu, na obostranu radost primene u svom životu.
Za kraj, u slovenskoj mitologiji, postoji priča da čovek kada umre, ponovo se reinkarnira najpre u mrava, zatim u pricu, pa životinju, pa tako dalje. Cvrčak je s druge strane znamen sreće, njegova iznenadna pesma nagoveštava srećan dogadjaj u domu u koji je ušao.

foto

O glagolu haben ste teorijski već sve naučili u postu – Glagol haben u nemačkom jeziku.
Da vidimo kako zvuči ta lekcija kod Lucasa.

Lekcija broj 13

Ich habe ein Fahrrad. Imam bicikl.

Du hast zwei Ohren. Ti imaš dva uva.

Hanna hat* drei Exmänner. Hana ima tri bivša muža.
Sie hat* drei Exmänner. Ona ima tri bivša muža.

* Vrlo lako se meša lična zamenica sie, 3 lice jednine, ženskog roda i 3 lice množine. Tu je glagolski oblik sa ličnim nastavcima, koji nam ukazuje o kome se tačno radi.

Wolfgang hat vier Freundinnen. Volfgang ima četri prijateljice, ili da kažemo devojke
Er hat vier Freundinnen.

foto

Das Auto hat fünf Beulen. Auto ima 5 ulubljenja.
Es hat fünf Beulen.

Wir haben sechs Haustiere. Mi imamo 6 kućnih ljubimaca.

Ihr habt sieben Tage pro Woche
zum Deutsch lernen. Imate 7 dana u nedelji da učite nemački

Sie haben* acht Kinder. Oni imaju 8 dece.

Slušamo ponovo lekciju br. 13

Drugi deo lekcije - postavljamo pitanja na izjave iz prvog dela:

Was habe ich – ein Fahrrad oder ein Skateboard? Šta ja imam – bicikl ili skateboard?
ein Fahrrad, bicikl
Ich habe ein Fahrrad. Ja imam bicikl.

Hast du drei Ohren? Imaš li ti 3 uva?
Nein, natürlich nicht.Ne, naravno da nemaš.
Du hast zwei Ohren. Imaš 2 uva.
Na ja, ich hoffe es. Pa, bar se nadam da imaš.

Was hat das Auto? Šta ima auto?
Beulen, ulubljenja
Das Auto hat Beulen. Auto ima ulubljenja.
Es hat Beulen.

Wie viele Beulen hat das Auto? Koliko ulubljenja ima na autu?
fünf, 5
Das Auto hat fünf Beulen.Na autu ima 5 ulubljenja.
Es hat fünf Beulen.

Wir haben fünf Haustiere – oder? Mi imamo 5 kućnih ljubimaca, zar ne?
Nein, wir haben nicht fünf Haustiere. Ne, nemamo 5 kućnih ljubimaca.
Wir haben sechs Haustiere. Imamo 6 kućnih ljubimaca.

Wie viele Tage habt ihr pro Woche zum Deutsch lernen? Koliko dana imate za učenje nemačkog jezika?
sieben, 7
Ihr habt sieben Tage. Imate 7 dana.
Ihr habt sieben Tage pro Woche. Imate 7 dana nedeljno.
Ihr habt sieben Tage pro Woche zum Deutsch lernen.
Und ihr solltet das auch jeden Tag tun – mindestens fünf bis zehn Minuten!!!

Wie viele Kinder haben sie ? Koliko dece imaju oni?
acht, osmoro
Sie haben acht Kinder. Oni imaju osmoro dece.

Wie viele Exmänner hat Hanna? Koliko bivših muževa ima Hana.
drei, 3
Hanna hat drei Exmänner. Kana ima 3 bivša muža.
Sie hat nicht nur einen Exmann oder zwei Exmänner. Ona nema samo jednog bivšeg muža ili dva bivša muša.
Nein, sie hat drei Exmänner. Ona ima 3 bivša muža.
Ziemlich viele, poprilično puno

Wie viele Freundinnen hat Wolfgang? Koliko devojaka ima Volfgang?
vier, četiri
Wolfgang hat vier Freundinnen. Volfgang ima 4 devojke.
Ich habe noch nicht einmal eine Freundin. ja nema čak ni jednu devojku.

Slušamo ponovo drugi deo lekcije.

- Konjugacija nepravilnog glagola haben:

Ich habe
Du hast
Er hat
Sie hat
Es hat
Wir haben
Ihr habt
Sie haben

Za kraj vam Lucas poklanja pesmicu:

Gebe niemals auf mit dem Deutsch lernen!

Ich weiß, es ist ein langer Weg, aber denke immer daran:
Der beste Weg, um deine Zukunft vorauszusagen,
ist sie selbst zu erschaffen.

Nikad ne odustaj od učenja nemačkog!

Znam da je to dug put, ali uvek misli na to:
Najbolji način da predvidiš svoju budućnost
je da je sam stvoriš.

Sve ostale lekcije se nalaze ovde

foto

Da bi objasnili gerund kao veoma bitnu kategoriju u engleskom jezku, malo ćemo zastati kod kategorije glagolskih imenica u srpskom.

Kada radite i učite iz gramtika i udžbenika za osnovnu školu, pa napravite poređenje, može se desiti da naiđete na neke, da kažem neusaglašenosti. Ovo je jedna od tema, koje različiti autori tretiraju na posebne načine. Kako to izgleda, kada neko mnogo stručniji analizira možete pogledati ovde.
Nama je bitno sledeće:

Glagolske imenice su: pisanje, plivanje, crtanje, spavanje, …..
i to su imenice sa značenjem vršenja glagolske radnje, stanja ili zbivanja.

Plivanje je zabavno.
Spavanje je dosadno.
Glagolske imenice se izvode od glagola, najčešće dodavanjem sufiksa – nje.

Gerund – značenje

Pojam gerund je naravno latinskog porekla. Označava u engleskom jeziku reč, koja ima formu neličnog glagolskog oblika, non-finite verb.
U tu grupu neličnih glagolskih oblika u engleskom jeziku spadaju još i infinitivi, particip i naš gerund.

Da ne komplikujem više gerund je poznatiji kao verb + -ing ili – ing oblik glagola.

Gerund ili Present Participles

Kakva je razlika u obliku, formi između gerunda i participa prezenta?
Nikakva!
I jedan i drugi imaju isti oblik. Grade se kada se na glagol u infinitivu doda nastavak – ing.

Razlika je u upotrebi.
Particip prezenta koristimo za građenje trajnih vremena, recimo Present ili Past Continuous.

You are learning English now.

Gerund se koristi kao imenica.

Swimming is his passion. Plivanje je njegova strast.
I enjoy singing. Uživam u pevanju.
He completed renovating the house. On je završio sa renoviranjem kuće.
We discussed purchasing a new car. Razgovarali smo o kupovini (ovde kupovanje, kao glagolska imenica u našem jeziku, nema smisla)

Gerund, kao imenica može imate različite funkcije u rečenici, može biti subjekat, objekat, imenski deo predikata. Ali toliko detaljna gramatička analiza nam nije potrebna.
Objašnjenje ovog pojma nam je bitno radi razumevanja gramatičke kategorije koja se zove Verb Patterns ili glagolske šeme, obrasci.

A tome u drugom postu.
Vežbe:
- forma gerunda
- gerund kao subjekat

U međuvremenu proverite da li ste pročitali sve postove na engleski.amarilionline.com

Da zamislimo sledeću scenu:
Asteriks i Obeliks se pripremaju za svoju redovnu posetu rimskom logoru, čisto vežbe radi. Njih dvojica protiv cele čete! Da bi to bilo moguće i da bi se pohod uspešno završio, kako je i očekivano, na scenu stupa Panoramiks, druid sa svojim čuvenim, magičnim napitkom.
Sa stupanjem Panorimksa na scenu počinje i naša priča o hrastu.

foto
Druid – poreklo reči

Druid, reč je nastala od kombinacije keltske reči dru u značenju drvo i wid u značenju znati, poznavati tj. videti.

Po nekim drugim izvorima, dru se u keltskom jeziku odnosilo isključivo na hrastovo drvo.

Bilo kako bilo, druid je bila osoba, koja je poznavala drveće, posebno hrast, kao sveto drvo, “videla” je tajne, zapisane u njemu, poznavala je govor drveća. U keltskom ogamu, vrsta pisma, slovo D je posvećeno hrastu, dru ili duir bili je simbol snage i tajnosti. Robert Grevs je u svojoj “Beloj boginji” napisao predivne priče o keltskom ogamu i poeziji drveća.
Da se vratimo Panoramiksu. Pošto je znao znanje i imao umeće da “vidi” i razume govor drveća,šta je on radio: obučen u belu odoru, naoružan specijalnim, zlatnim srpom, odlazio je u šumu da sa hrasta iseče imelu. Imela je poluparazitska biljka, koja crpi tečnost iz stable domaćina u našem slučaju hrasta. Na taj način ona sakuplja sva magičnu moć, koja je potrebna u konkretnom slučaju, našem druidu za spravljanje magičnog napitka. S druge strane, korišnjenjem imele se ne ugrožava zabrana sečenje svetog drveta hrasta.

foto
Sveto drvo hrast je bio dobro poznat i u staroj Grčkoj. Posvećeno Zevsu, čuveno je bilo proročište u Dodoni, gde su sveštenice iz treperenja hrastovog lišća osluškivale priče o budućim događajima o onome šta su bogovi zapisali i odredili ljudskom rodu uopšte kao i pojedincima, koji su dolazili po savet.
Iz tog perioda je priča, koju sam vam već ispričala, o kormilarima, umeću plovidbe i kibernetici.

Perun, Jupiter i hrast

To sveto drvo, koje je očito znalo neke tajne, bilo je i sveto drvo starih Slovena.
Posvećeno je bogu Perunu, gromovniku, koji je slovenski pandan, skandinavskom Toru, grčkom Zevsu i rimskom Jupiteru. Planeta koja povezuje ovo sveto drvo sa astrologijom je Jupiter, planeta sreće, dostojanstva, pravde, mudrosti, harmonije.

Poznato je das u Sloveni svoje hramove imali u šumama, gajevima. Centralno drvo, ono najsvetije, obično je bio hrast. Poznat je po svojoj dugovečnosti, 300- 500 godina, kao i impresivnoj visini i veličini, koju može da dostigne. Dolaskom hrišćanstva, Sloveni na Balkanu su zadržali svoju tradiciju i “staru veru”, baš preko hrasta. U mnogim selima u Srbiji postoji sveto drvo, hrast, drvo koje nosi zapis. Takav hrast je obično imao urezan znak krsta. Bilo ko, ko pokuša da na neki način ošteti to drvo, mora da se nosi sa generacijskom prokletstvom.
Drugi srpski ustanak je započeo posle skupa održanog pod drvetom hrasta sa zapisom.

foto

Hrast i evro
Hrast nije samo sveto drvo Kelta i Slovena. Germani, naročito Nemci smatraju da je hrast njihovo sveto drvo. Posvećeno je germanskom gromovniku Donaru, nemačka varijanta Tora, po kome je dan u nedelji četvrtak, Donnerstag, dobio ime u nemačkom jeziku.

Evropska Unija ima svoju monetu, dobro poznati evro. Sa prednje strane novčići od, od 5 centa na primer, izgledaju isto, ali sa zadnje strane, svaka zemlja je dobila prava da stavi svoj nacionalni simbol. Nemačka je izbabrala hrastovu grančicu.

A sad malo o znaku Sterlca. Hrast ima isceliteljski moć, priče kažu das u nekada davno narodni vidari vodili bolesnike i stavljali ih da sede i leže u podnožju grasta, da bi povratili životnu snagu. To je odličan savet i za sve Strelčeve, pravac šuma, park, što duže boravak pod hrastovim drvetom.

Robusna građa

Strelčevi, Jupiterova deca su obično krupne građe, ponekad, u zavisnosti od poziciije Jupitera u natalu, umeju da se bore i sa prekomernom težinom. Jednom rečju, mogli bi da kažemo da su Strelčevi i muški ženski, robusne građe. Može ovaj termin zvuči danas malo arhaično, u svakom slučaju izuzetno odgovara ovoj priči. Latinski naziv hrasta je Quercus robur.
Robustan – latinski robustus, jak i snažan, prvobitno se odnosio na ono što je od hrastovog drveta ili ima građu kao hrastovo drvo.

Bonus:
Robin Hud, čuveni junak sa lukom i strelom u rukama, boravio je pod hrastom, koji i dan danas predstavlja turističku atrakciju.
Sveti Sava se često povezuje sa drvetom hrasta. Ime Rastko, po nekim tumečenjima je nekada glasilo Hrastko. Tu je i priča o badnjaku ali ona će nas odvesti do horoskopskog znaka Jarca.

Kao što već, znamo u nemačkom jeziku postoje roda, muški, ženski i srednji u jednini i jedan oblik za sve rodove u množini.
Deklinacija imenica po rodovima i se vrši tako što se dekliniraju, menjaju po padežima, pre svega članovi ili pridevi koji stoje ispred imanica.

Postoje 3 vrste deklinacija prideva u nemačkom jeziku: jaka, slaba i mešovita pridevska deklinacija

Jaka pridevska deklinacija se javlja kada ispred prideva nema ničega, nikakvog člana (određenog, neodređenog, negativnog), koji je podložan promeni, deklinaciji, ili ako se ispred prideva nalazi vrsta reči, koja se ne deklinira (ganz, sehr,…). U tom slučaju pridev dobija nastavke određenog člana.

- Imenica muškog roda – deklinacija imenice sa određenim članom
Kasus Maskulinum
Nominativ der Mann
Genitiv des Mannes
Dativ dem Mann
Akkusativ den Mann

1.Imenica muškog roda sa pridevom u formi atributa, bez određenog člana:

Imenice muškog roda - jaka pridevska deklinacija
Kasus Maskulinum
Nominativ guter Mann
Genitiv guten Mannes !!!!! izuzetak *
Dativ gutem Mann
Akkusativ guten Mann

Ako uporedimo nastavke određenog člana po padežima sa nastavcima u ovoj pridevskoj promeni, videćemo da se poklapaju.
* Da sve ne bude idealno, tu je neslaganje u genitivu muškog roda, umesto -es, kod prideveske promene imamo nastavak - en.

Imenice ženskog roda – deklinacija imenice sa određenim članom

Kasus Femininum
Nominativ die Frau
Genitiv der Frau
Dativ der Frau
Akkusativ die Frau

2.Imenice ženskog roda – jaka pridevska deklinacija

Kasus Femininum
Nominativ gute Frau
Genitiv guter Frau
Dativ guter Frau
Akkusativ gute Frau

Ovde nemamo nikakvih izuzetaka, pridev je dobio iste nastavke kao član kod deklinacije u ženskom rodu.

Imenice srednjeg roda – deklinacija imenice sa određenim članom

Kasus Neutrum
Nominativ das Kind
Genitiv des Kindes
Dativ dem Kind
Akkusativ das Kind

3. Imenice srednjeg roda – jaka pridevska deklinacija

Kasus Neutrum
Nominativ gutes Kind
Genitiv guten Kindes izuzetak !!!!!!!*
Dativ gutem Kind
Akkusativ gutes Kind

* Isti izuzetak od pravila kao kod genitiva muškog roda.

Plural - deklinacija imenice sa određenim članom u množini je ista za sva tri roda

Nominativ die Kinder
Genitiv der Kinder
Dativ den Kindern
Akkusativ die Kinder

Plural - jaka pridevska deklinacija

Kasus Neutrum
Nominativ gute Kinder
Genitiv guter Kinder
Dativ guten Kindern
Akkusativ gute Kinder

Malo bi mogli i da vežbamo, vežba br. 2, vežba br.3
a posle toga da proverimo šta još ima na nemacki.amarilisonlone.com

Terazije

Jedini znak zodijaka, koji nije ni osoba a ni životinja nego predmet, stvar, je znak Vage. Ovaj znak je svakako i najmlađi horoskopski znak, nastao je u starom Rimu u 1.veku pre Hrista. Zvezde, koje danas čine ovo sazvežđe su nekada pripadale sazvežđu Škorpije. Škorpija je imala par klješta i upravo ta klješta su odvojena u posebno sazveždje, koje je posvećeno predmetu koji donosi harmoniju, sklad, pravdu, simbol – terazije ili vaga.*1

Aleksandar Kabanel, rođenje Venere

Venera – Afrodita

Zaštitnica i simbol znaka Vage je planeta Venera. Planeta Venera je planeta boginje Venere, koja pripada rimskom panateonu bogova. Panteon znači hram svih bogova. Od rimskog Panteona stariji je bio grčki, koji je i preteča rimskog, pa tako i boginja Venera ima svoju stariju sestru u grčkom Panteonu na Olimpu – boginju Afroditu.

Zvanično Afrodita je boginja lepote i ljubavi. Ima više mitova, koji objašnjavaju njeno rođenje.
Nama je interesantna sledeća priča:
U borbi Titana za prvelast nad nebeskim prestolim sukobili su se stariji Uran i mlađi Kronos. U borbi, koja je bila više nego nemilosrdna, Kronos je savladao Urana i između ostalog, odsekao mu je polni organ. Odbacio ga je i isti je završio, gde bi drugde nego na Zemlji, preciznije pao je u Mediteran. More se momentalno na mestu pada zapenilo. Iz prelepe bele pene rodila se Afrodita. Pristigla je do ostrva Krita, gde je izašla iz zagrljaja mora i kolevke od pene. Botičelijeva slika je prva asocijacija, koja nam pada na pamet. Međutim ovaj mit je prikazivan i ranije, isti motiv se može naći na freskama iz Pompeje.

Afroditita je dočekana onako, kako dolikuje bogovima, dobila je divnu odeću, cveće dostojno svoje lepote i ispraćena je na Olimp u svoj budući dom. Bogovi su bili oduševljeni dolaskom prelepe boginje. Svi su želeli da ona postane njihova žena. Olimpijski bogovi su bili poznati po prekoj naravi, nije mnogo trebalo da se zavade. Od tih svađa trpeo je i ljudski rod a i Olimp nije ostajao pošteđen.
Kada je Zevs video da je vrag odneo šalu i da Afroditin dolazak može postati izvor sukoba, odlučio je da se umeša i da on pronađe odgovarajućeg muža za Afroditu. Izbor je pao na Hefesta.

Rođenje Venere, freska, Pompeji

Provodadžisanje i brak iz računa

Hefest, jedan od bogova iz stalne postave 12 olimpijskih bogova, bio je bog vatre, umetnosti, metalurgije, arhitekture, vajarstva i umetničkih zanata. Umeo je da pravi i u ta antička vremena, kao priče kažu, automatske mašine, čak i neke preteče robota.Ali, bio je bogalj i do zla boga ružan. Nizak, zdepast, hrom, širokih ramena i izuzetno maljav. S druge strane posmatrano, bio je potpuno genijalan, kao pronalazač, zanatlija, umetnik. U duši je bio izuzetno dobar i plemenit ali su ga često božanska posla i intrige terale na raznorazne neobične i ponekad zlobne postupke.
Hefest je već bio bacio oko na lepu Atinu, ali boginja devica nije uopšte bila zainteresovana. Zato je i lako pristao na ugovoreni brak sa Afroditom.

foto

U izboru životnih partnera, kao i uostalom kod svih izbora, donošenje odluke kod Vaga je jedinstven postupak, ustvari više proces. Ne samo da zahteva dugo i intenzivno promišljanje, nego i potpuno potiskuje emocije, odmerava ih i vaga, koliko god je to moguće. Zato se kaže da su Vage sklone tzv. brakovima iz računa ili da nemaju ništa protiv provadodžisanja. Za Vage je sve prihvatljivije nego ljubav na prvi pogled.

Ali kod Afrodite i Hefesta nisu stvari funkcionisale kako treba. Možda zato što je Afrodita bila prisiljena na brak. Lepa Afrodita, kao uostalom ni većina bogova sa Olimpa, nije baš mnogo razmišljala o bračnoj vernosti. Nije odolela čarima Areja ili Aresa, u rimskom panteonu je to bog Mars. Rezultat te veze su bili sinovi Dejmos i Fobos i ćerka Harmonija*2.

Dejmos, užas i Fobos, strah zajedno sa Harmonijom predstavljaju veoma neobičan skup, pa čak i kada su deca u pitanju. Potrebno je mnogo strpljenja i ljubavi za takvu decu. Za Vage to ne predstavlja problem. Ono čega Vage roditelji imaju u izobilju za svoju decu to su neiscrpna ljubav i strpljenje , bez obzira na teperament i karakter deteta, na realnost, koju život deteta donosi. Za Vage posvećenost deci ne može ništa ugroziti.

*1 – Istorija zepadne astrologije Džim Tester
*2 – Rečnik grčke i rimske mitologije, Srejović, Cermanović

Prvi kontakt sa padežima zahteva i malo objašnjenja. Zato je Lucas na svom sajtu dao objašnjenja i koristio je engleski jezik. Tamo gde je engleski u originalu, kad nas je srpski.
Krećemo:
Kada učimo padeže, moramo da budemo mudri, ovo je samo prvi kontakt i naučićete padeže u nemačkom, pre ili kasnije – to je izvesno.
Sećate si se tri glavna člana u nemačkom: “der”, “die” and “das”?
Ako niste sigurni vratite se na lekciju broj 1
Evo kratkog podećanja:

Der Mann liest (masculine), muški rod
Die Frau isst (feminine), ženski rod
Das Mädchen schreibt (neuter), srednji rod

Primer 1
U sledećoj rečenici koristimo glagol “hauen” (tući):

foto
Das Mädchen haut das Kind. Devojčica tuče dete.

Da li ste primetili da u rečenici postoje dve imenice?
Jedna od tih imenica je glavna (što bi mi rekli u našim gramatikama, vrši radnju)

Devojčica (das Mädchen) ima glavnu ulogu, ona radi nešto, vrši radnju.
Dete (das Kind)nema vodeću ulogu, ne vrši radnju (trpi je).

1. imenice= Mädchen (vršilac radnje)
2. imenica= Kind
“Mädchen” = neuter => “das”
“Kind” = neuter => “das”

Primer 2
Sada možemo malo da izmenimo rečenicu:

Das Mädchen haut die Frau.Devojčica tuče ženu.
1.imenica = Mädchen(vršilac radnje)
2. imenica= Frau
“Mädchen” = neuter => “das”, srednji rod
“Frau” = feminine => “die”, ženski rod

Dobro napredujemo

Primer 3
Sada obratite pažnju, nešto neočekivano se može desiti:

Das Mädchen haut den Mann. Devojčica tuče muškarca.

Šta je sad pa ovo “den” ??? Poludeću!!!
Da vidimo o čemu se radi:

1. imenica = Mädchen (vršilac radnje)
2. imenica = Mann

“Mädchen” = neuter => “das”, srenji rod
“Mann” = masculine => “den” ??? – Mmmm – zašto ne“der”?, muški rod

Pa to ima veze sa padežom, akuzativom. Ali bez brige, isuviše je rano da se razmišlja o padežima (nominativ, genitiv,dativ i akuzatv). Pisaću o padežima s vremena na vreme i postepeno.

Još primera:
Za sada je dovoljno da zapamtite:
Koristimo”den” kada imenica nije vršilac radnje i ako se radi o imenici muškog roda, masculine, kao u ovim primerima:

Der Mann haut den Mann. Muškarac tuče muškarca.
Der Mann haut die Frau. Muškarac tuče ženu
Der Mann haut das Kind. Muškarac tuče dete
Die Frau haut den Mann. Žena tuče muškarca.
Die Frau haut die Frau.Žena tuče ženu.
Die Frau haut das Kind. Žena tuče dete.
Das Kind haut den Mann. Dete tuče muškarca
Das Kind haut die Frau. Dete tuče ženu.
Das Kind haut das Kind. Dete tuče dete.

________________________________________

A sada pitanja:
Kada govorimo o ljudima, kao u našim primerima:

“der Mann”, “die Frau” and “das Kind” mi pitamo “wer?”, ko ili “wen?”, koga.
Pokušajte da uočite kada koristimo”wer?” a kada koristimo “wen?”

________________________________________

Sada ste vi na redu:

Slušajte i pokušajte da odgovarate na pitanja:
Martin haut das Kind. Martin tuče dete.
Monika haut die Frau. Monika tuče ženu.
Peter haut den Mann. Peter tuče muškarca.

________________________________________

Slušajte ponovo i odgovarajte na pitanja:

Wer haut das Kind?
Antwort (odgovor): Martin
Martin haut das Kind.

Wen haut Martin?
Antwort: das Kind
Martin haut das Kind.

Wer haut die Frau?
Antwort: Monika
Monika haut die Frau.

Wen haut Monika?
Antwort: die Frau
Monika haut die Frau.

Wer haut den Mann?
Antwort: Peter
Peter haut den Mann.

Wen haut Peter?
Antwort: den Mann
Peter haut den Mann.

Hast du bemerkt, wann wir “wer?” und wann wir “wen?” benutzen? Da li ste primetili, kada koristimo wer a kada wen?

Hier ist ein Tipp: Es hat etwas zu tun mit: Wer spielt die Hauptrolle? Evo male pomoći: ima veza sa tim: Ko ima glavnu ulogu?

________________________________________

Glagol “hauen” = “tući”, prezent
Ich haue
Du haust
Er haut
Sie haut
Es haut
Wir hauen
Ihr haut
Sie hauen

Ovo nije kraj , biće još lekcija o ovoj temi.

Nositi glavu u torbi je stara izreka. Postoje i varijacije:
- Glava mu je u torbi
- Metnuti glavu u torbu.

O svim ovim izrekama je pisao Vuk Kardžić i evo njegovog objašnjenja:
Nositi glavu u torbi znači “pregoreti svoj život”.

U delu Dr T. Đorđevića – “Naš narodni život”, daju se sledeća objašnjenja:

Metaforički se kaže da je kome glava u torbi kad mu je život na pogibli, te kao da mu je glava beć odesčena.

Značenje ove izreke je sasvim jasno. Radi se o pojavi dekapitacije ili obezglavljenja.

foto Apostol Pavle, odrubljivanje glave, Simonet, 1887

Dekapitacija je poznata od davnina. Jovan Krstitelj je na taj način lišen života, Golijatu je nakon što ga je savladao, David odrubio glavu a postoji i priča da je apostolu Pavlu odrubljena glava. Poduži je spisak osoba, kojima je je odrubljena glava tokom istorije širom sveta i može se pogledati ovde.

Da se vratimo na naše prostore. Tokom vladavine Turaka dekapitacija je bila način, ne samo da se oduzme život, nego i da odsečena glava posluži kao primer, da se javno istakne ili da se pošalje kao dokaz onome ko je zahtevao da se određena osoba ubije.
Primera ima u narodnim pesmama. Na primer u pesmi “Početak bune protiv dahija”
dahije predosećaju da će doći do bune. Uzimaju od stakla tepsiju
zagrabiše vodu iz Dunava
na Nebojšu kulu iznesoše…
ne bi li videli šta im donosi budućnost. I šta su videli:
Oko nje se sastaše dahije
nad tepsijom lica ogledaše.
Kad dahije lica ogledaše,
sve dahije očima vidješe:
ni na jednom glave ne biješe.

Glava u torbi

Sada sledi pitanje otkud glava u torbi? U to doba, kada su Turci harali drumovima Srbije a Srbi obitavali po šumama, mnogo je bilo kandidata za dekapitaciju.

foto

Ako se izda nalog da se likvidira neki odmetnik ili bilo ko drugi, najefikasniji način da se dokaže da je zadatak uspešno izvršen je bio da se dotična osoba ubije, da mu se glava odseče, stavi u torbu i donese nalogodavcu.

Samim tim, ko je u ta vremena živeo opasan život, već je bio pomiren sa mogućnošću da će mu se, pre ili kasnije glava naći u torbi, naravno odsečena.
U vreme kada je Miloš učvršćivao vlast, šetale su glave u torbi po Srbiji.

Da vidimo šta Miloš o tome kaže:

Sima Militinović priča kako je, s proleća 1815, jedan gavez Sulejman Paše, vezira beogradskog, bio određen da knezu Milošu, koji se nalazio u beogradskom gradu, kao u šali, pokaže odsečenu glavu Stanoja Glavaša i da mu kaže da je ne samo Glavaševa glava donesena, nego da je red od sad i njegovu došao, na koju mu Miloš, proza smijeh, odgovori da je on svoju davno, metnuo u torbu,
i već nekoliko vremena tuđu, na svojemu ramenu, nosi.

Sima Milutinović, Istorija Srbije, citat preuzet iz dela “Naš narodni život”, dr Tih.R. Đorđević, Srpska književa zadruga 1923

Pravi simbol među životinjama, horoskopskog znaka Bik je, verovali ili ne pčela. I to ne bilo koja pčela. Po podeli poslova, na primer, imamo radilice, trutove. Nama je potrebna matica. Idemo redom.
U mitologiji je pčela izuzetno zastupljena. I mitska Afrodita je bila okružena pčelama. Afrodita je grčki pandan boginji Veneri, koja vlada znakom Bika.

Priče kažu da je predak Slovena bila pčela. Čudno zvuči, zar ne? To je priča, tradicija, mitologija, kako god hoćete.

Medovina

Ako malo razmotrimo tu teoriju, ne moramo da idemo baš toliko daleko u prošlost, Marko Kraljević, Nemanjići, svi oni su pili medovinu, što u pesmi, što za trpezom.
Da li su medovina i mitska ambrozija bili isto piće, ostavićemo nekom drugom da istraži. Ono što zasigurno znamo je sledeće:
Medovina postoji širom Evrope odvajkada. Prve tragove nalazimo još hiljadama godinama unazad kod straih Egipćana. Na engleskom medovina se kaže Mead na nemačkom Met ili Honigwein a sličan naziv je i u nekim drugim evropskim jezicima. Svi ti nazivi imaju veze sa starim indoevropskim nazivom ili bi hrabro mogli da kažemo praslovenskim medhu. Bilo kako bilo, toliko puta smo se već uverili da istoriju pišu pobednici. Istina luta negde zaogrnuta vekovnom tamom.

foto

Medved

Naša priča skreće na interesantnu, usputnu stazicu. Iz šumarka pomalja se ko drugi, do prijatelj starih Slovena, odvajkada – medved.
Kakve sad veze ima medved ? Malo vere i strpljenja molim.
Da li ste se nekad zapitali, otkud medvedu to ime. Voli med zar ne? Pa šta, zašto se onda vuk ne zove ovčar ili kozar, voli ovce i koze, ili lisica – kokošica, voli kokoške?
Odgovor bi bio sledeći – nisu naši preci baš bili tako deskriptivno raspoloženi, kada su stvarali nove reči i nazive, niti su ih zanimale muke etimologa iz budućih pokolenja.

Med je, u ta stara dobra vremena, bio jedna od najvećih vrednosti, ravan zlatu. A Sloveni su nadaleko bili poznati po trgovini medom i voskom. Mogli su to, pošto su imali pomagače, trenirane medvede, koji su im pomagali u pronalaženju novih košnica. Tako je naš meda dobio ime, naradio se, bogami.
Da se vratimo pčelama!

Mitski predak Slovena je „bela pčela“. A kako je pčela postala tako važna za Slovene, pronašla sam jednu lepo priču o tome iz slovenske, tačnije poljske, ukrajinske i bugarke tradicije:

foto

Kako je nastao med

Na početku, davno, davno, beše samo voda, nije bilo, zemlje, kopna. Belobog i njegov brat Crnobog su bili pomalo usamljeni. Jednog dana, leteo je Belobog u formi labuda nad tim nepreglednim morem, okeanom ili šta to već beše. I bio je sam, bio je tužan. Rešio je da uz pomoć svog brata Crnoboga, pokuša da stvori kopno. Morao je jedan od njih da zaroni do dna i da donose materijal od koga će stvoriti kopno. Tu sad dolazi da raznih peripetija i nadmudrivanja između Beloboga i Crnoboga, to ćemo preskočiti. Poduhvat je bio uspešan i kopno je stvoreno, maleno po dimenzijama u početku, ali je bilo čarobno, prelepo. Vremenom je nastavilo da raste i da se povećava. Pošto je posla bilo sve više i više, svaki bog je sebi napravio pomoćnika – Crnobog, kozu a Belobog pčelu. Belobog je poslao pčelu da nadgleda Crnoboga i njegovu kozu, tačnije da ih špijunira. U jednom trenutku Crnobog je to otkrio i bacio kletvu na pčelu: ko god da te je poslao, neka se od sada po do veka hrani tvojim izmetom i izlučevinama. Očajna pčela se vratila Belobogu i ispričila mu za kletvu. Belobog je odanu pčelu nagradio, dajući joj posebnu moć, da njene izlučevine budu najslađe na svetu, dao joj je moć da stvara med. Stvorio je i narod, Slovene da gaje pčele i da se hrane i uživaju u njenom medu.

Nema meda a nema ni košnice bez kraljice, matice. Sve je važno i radilice i trutovi – jedna je kraljica i bez nje propada ceo poduhvat. Pa kuda nas sada priča vodi, gde nas dovodi – do kraljice Zodijaka, predstavnice znaka Bik, na sam početak naše priče. Jedna kraljica, cela košnica, da li ima asocijacija? Između ostalog pčele su simbol ženske plodnosti, vitalnosti i dugovečnosti. Matica ili matrix, u značenju materice, vraća nas ženskom principu i horoskopskom znaku Bika.

Albreht Direr, 1494 – drvo lipe

Priča o lipi

Postoje razne vrste meda, svako može da odabere po ukusu i naklonosti. Ali – lipov med, e to je ono pravo.
Kada cvetaju lipe - u vreme najlepšeg meseca u godini, meseca poi menu maj, vreme Bikova.

Dobio je ime po boginji Maji, boginji zaštitinici biljaka i njihovog rasta.
Maja je bila jedna od Plejada, sedam mitskih kćeri Atlasovih kćeri i to najstarija i najlepša. Poznate su Plejade još iz grčke mitologije. Pominje ih i Homer, ima ih u Bibliji. Ovo je veoma važno sazvežđe, isto tako veoma lepo. Kada se vidi na nebu, moreplovci u ta stara vremena su znali da će vreme biti lepo i da im je plovidba sigurna. Ovo savežđe su poštovali mnogi narodi širom sveta, od Aboridžina do Japanaca, koji ih zovu Subaru, eto nam i čuvene marke automobila.

foto
Da se vratimo lipi.

Lipa je, nema sumnje veličanstvano drvo. Prisutna je u gotovo celoj Evropi ali se odvajkada vezuje za Slovene. Ima jedna pričica u kojoj se kaže da da su Germani oduvek bili ratnički nastrojeni, pa su u ona stra vremena, kada je šuma bila izvor života a drveće dom bogova, Germani obožovali hrast, drvo Tora gromovnika (ili Peruna kod Slovena), zato što je hrast tvrdo drvo, puno elektriciteta, privlači gromove, uopšte uzevši „muško“ drvo. Kao takav, hrast je bio simbol germanskih plemena. A Sloveni su bili drugačiji. Germani su ih videli kao brižne, posvećene, matrijarhalne, nikako kao ratnike i osvajače, kako su sebe videli. Zato su smatrali da je sveto drvo Slovena lipa sa svojim ženskim, matrijarhalnim atributima, sa romantičnim i umirujućim šištanjem lišča u oblika srca. Germani su lipu smatrali drvetom boginje Freje i poštovali su ga kao mesto ljubavi i mira, ispod lipe su održavane germanske svetkovine i skupovi mirenja među zavađenim stranama.
Sama tekstura hrastovog i lipovog drveta je različita. Lipovo drvo je meko, glatko, izdržljivo. To je omiljeno drvo pravoslavnih ikonopisaca za slikanje ikona na drvetu. I čuveni Andrej Rubljov ga je koristio za svoje mistične ikone, slikane na drvetu.
Mnoga slovenska plemena su lipu uzimali kao svoj simbol, recimo Česi, Poljaci, Slovaci ili Hrvati sa svojom valutom, lipa.
Lipa je simbol i Lužičkih Srba, koji su svojevremeno naseljavali većinski teritoriju, koja nam je danas poznata kao Nemačka. Grad Lajpcig je dobio svoje ime po lipama, koren reči lipsk je lužičkosrpski.

Med je zdrav, preporučuje se svima a vama dragi Biikovi, ženskog i muškog pola, ako posle ove priče nije jasno zašto je pčela vaš simbol, zajedno sa medvedom i zašto je poželjno da svaki dan započente sa kašičicom meda, pa vratite se na početak priče i čitajte pažljivije.

Postala je tradicija, da ne pišem samo za vas nego i o vama, konkretno o vašem interesovanju, poseti na ovom blogu, kao i na drugim, mojim blogovima.

Pošto nemam FAQ stranu, na nemačkom – häufig (meist) gestellte Fragen, nije bilo potrebe za njom, izgleda da više volite da mi direktno pišete na mail, elem, nekako se stalno ponavlja pitanje a kada će Facebook strana.

Tražili ste – evo je.

Nemački nije bauk je strana za sve one, koji su zainteresovani za učenje nemačkog jezika.

To ste tražili, posebnu stranu za svaki temu: nemački, engleski, …., radi lakšeg praćenja.

Volim jubileje. Meni je broj vaših poseta pokazatelj interesovanja, koje imate za ovo šta ja radim, znači mi veoma mnogo.

Ovo je prilika da vam se zahvalim na podršci, svim lepim rečima, pa i kritikama.

Danas će brojač pokazati cifru 2.000.000 u rubrici broja otvorenih strana i to je – predivno.

Nemam šta više da dodam sem, učite i dalje i šaljite pitanja.

Nekada davno, kada se vreme nije računalo, kada nije bilo ničega, pa ni vremena naravno, započinje priča o boginji Tiamat. To je vreme kada je postojao kosmos, kao kategorija, ali još nije bilo planete Zemlje, niti bilo kog drugog nebeskog tela. Razlog je bio jednostavan, nije postojla čvrsta materija.

Kreacija

Ali, nekako, samo Tiamat zna kako, iz tog opšteg ništavila, stvorila se ona sama, božanstvo po imenu Tiamat, koje je predstavljalo okeane i mora, svu slanu vodu. Neko će reći da je Tiamat boginja kreacije, kao Gea u grčkoj mitologiji, oličenje, materinstva i matrijarhata, kreacija u svom prvobitnom obliku. Neko drugi će reći da je Tiamat personifikacija haosa, starija sestra hrišćanske Lilit ili indijske boginje Kali.

Kako god bilo, Tiamat je vladala pra-okeanom. Nije bila sama. Predstavnci znaka Ribe nikad nisu sami. Za početak imaju sami sebe, znak je Riba je dualistički, dvojni, pa ako već nisu našli partnera u svetu oko sebe, Ribe će zaroniti u okean svoje duše i naći u sebi samima najboljeg životnog partnera.

Tiamat i Apsu

Elem, Tiamat je imala svog partnera, božanstvo slatkih voda po imenu Apsu (Abzu). Mnogo je njima dvoma bilo lepo, sami sebi su bili dovoljni, uživali su u svojim vodenim tokovima i živeli srećno ali ne i dugovečno.
Mešali su oni, tako, svoje vode i tokove, slatke vode sa slanim i obrnuto i nisu mislili o posledicama. A kada se mnogo meša, nešto se i zameša, a i voda se lako zamuti. Dobili su Tiamat i Apsu potomke, najpre dvoje po imenu Lahmu i Lahamu. A onda je sve krenulo ka svom kraju ili početku, zavisi kako postavimo priču, čijoj strani ćemo se prikloniti.

Jedno je izvesno: Ribe vole svoju vodu, mirnu i duboku. Ima ona stara izreka, ne diraj lava kad spava. Nešto slično se može priminiti i kod pripadnika ovog znaka – ne talasaj vodu, ili ne muti vodi. Kada se Riba oseti ugroženom u svom okeanu, bolje se sklanjaj, beži brzo koliko te noge nose.
Deca su izrodila svoju decu, pa tako redom, naraštaj je rastao, a svi oni su boravili u telu naše Tiamat, živieli su u slanoj vodi. Deca kao sva deca, bučna, ne misle na druge, traže pažnju i prostor samo za sebe.
A Ribe vole mir i tišinu u svojim dubokim vodama.

To nije bilo dobro. Tiamat i Apsu su se voleli silno i strasno, želeli su samo jedno drugog, svoju ljubav i mir da uživaju u njoj. Kada Riba voli, to je ljubav toliko velika i silna da količinski može da se meri sa svim okeanima na kugli zemaljskoj. Bilo je tu šta je bilo, klasičan sukob generacija. Deblji kraj je izvukao „tata“ Apsu. Predstavnici mlađane generacije su mu na prevaru došli glave.
Tiamat je bila van sebe. Pune ljubavi i strasti, Ribe su neverovatno odane i verne svojim ljubavima, što znači da su i prilično osvetoljubive, ako neko to ugrozi.

foto
Tiamat i Marduk
Nije bilo druge, došlo je do sukoba, Tiamat sa jedne strane a Marduk, jedan od njenih potomaka sa druge. Da bi se lakše odbranila Tiamat je stvorila svoju vojsku čudnih bića, bar po našim merilima, kao što su sirene, ženskog i muškog pola, sfinge, mantikore, demone i razne druge ale i zmajeve. Strasne po prirodi, ribe ne biraju sredstva u posvećenosti I odbrani svojih ciljeva.
To nije bilo dovoljno. Pobedio je Marduk, koji sasvim zgodno bio i kralj magije i imao silna čarobna pomagala, ili možemo reći – pobedio je muški princip.

Da ne zaboravimo – Ribe predstavljaju 12 znak Zodijaka, poslednji u nizu. Ali. Zodijak je krug i uvek se iznova zavrti, iz kraja nastaje početak a taj početak izranja iz dubina vodenog prostranstva, kojim vlada znak Ribe.
Samo pitanje je da li je Tiamat zaista izgubila bitku i život pri tom? Da nije bilo Tiamat ne bi bilo ni zemlje ni nebeskog svoda i zvezda na njemu , ni biljaka ni životinja a ni ljudskog roda. Sve to je stvoreno od tela Tiamat. Ona jeste bila na neki način boginja haosa ali haos je neophodan, kao faza iz koje nastaje kosmički poredak i život u njemu. Žrtva je sastavni deo života. Ribe znaju tako diskretno i tiho da podmetnu svoja leđa ili da daju svaku vrstu žrtve, koje potrebna, za dobrobit svojih voljenih . Kroz istoriju se priča o znaku Riba nastavlja u različitim pravcima a jedno od najpoznatijih je hrišćanstvo, koje ima ribu kao simbol i nastalo je u eri Riba.

Da završimo priču o Tiamat. Kada ju je pobedio i ubio, Marduk je prepolovio njeno telo, koje je imalo oblik vodenog zmaja. Od gornje polovine sačinio je nebeski svod, od repa našu galaksiju Mlečni put. Od druge polovine napravio je zemlju i sve na njoj, od njenih očiju izvore reke Tigar i Eufrat a od glave planine oko izvora ovih reka. Tako je zauvek prepolovljena Tiamat postala prva priča, koja nas uvodi u mitski, vodeni svet astrološkog znaka Ribe, koji po svojoj prirodi pripada dvojnim (duplim) znacima.

foto

foto

Samoglasnici – definicija

Samoglasnici po definiciju su u fonetici, oni glasovi, koji se stvaraju kada vazduh bez prepreka, iz pluća, prolazi i formira glas.
U našem jeziku, to naravno znamo, postoji 5 samoglasnika – a,e,i,o,u.

Samoglasnici u nemačkom jeziku

Definicija je ista i za samoglasnike u nemačkom jeziku, nema prepreka prilikom kretanja vazduha od pluća do usana.
Međutim, ljudsko telo postavlja mnoga pitanja, na koja još nisu dati konačni odgovori ili bar opšte prihvaćena rešenja. Jedno od tih, još uvek otvorenih dilema je i upotreba govornog aparata ili, drugim rečima – različito formitanje glasova u različitim jezicima. Ovaj deo nas poprilično muči prilikom učenja stranih jezika. Presudno, kada je izgovor u pitanju je baš – da naučimo da drugačije koristimo svoj govorni aparat ili drugačije rečeno da budemo sposobni da različito artikulušemo glasove.

Konkretno, da se vratimo na temu.

Samoglasnici su u nemačkom jeziku nazivaju – Vokale (Selbstlaute) i dele se na:

1. – Ima ih 5 osnovnih, kao i u našem jeziku: a, e, i, o, u – Grundvokale
2. – Sem toga postoje ä, ö, ü – Umlauti
3. - Diftonzi, reč potiče iz grčkog jezika i znači dva glasa: ei, ai, au, eu, äu. .

Svi vokali mogu da budu dugi ili kratki.

foto
Samoglasnici se izgovaraju dugo kada:

- kada posle samoglasnika nema ničega – Zoo, zanači na kraju reči ili ako sledi samo jedan suglasnik - Tal

- kada imamo 2 samoglasnika, tj. kada je samoglasnik udvostručen, uvek se izgovara dugo – Meer
- kada iza samoglasnika sledi nemo h Stahl, Zahl

Samoglasnici se izgovaraju kratko

- kada se iza njih slede 2 suglasnika, bila da je jedan ponovljen 2 puta ili su različiti – Mitte Dach

Y kao samoglasnik

Y se pojavljuje u rečima stranog porekla.
- izgovara se kao ü: Physik, Hymne
- izgovara se kao i: Baby, Polygraf,

Ali, obrati pažnju – y se ponekad koristi kao suglasnik i izgovara se j:

Bayern, Yacht.

Pre nego što se detaljnije posvetimo ovoj temi evo malo brzalica za vežbu, više možete pronaći ovde

A
Adam nahm am anderen Abend Abschied.

E
Geben jene reifen Reben dem Winzer genug edlen Wein?

I
Im Kinderzimmer liegen ziemlich viele lustige Spiele in den Kisten.

O
Rohe Kartoffeln sollte man ohne Bohnen kochen

U
Aus lauter Unruhe wurde unmerklich Unmut zu Wut